Naslovna Poljoprivreda Ratarstvo i šumarstvo Aktivizacija, adsorpcija i reakcija zemljišta

Aktivizacija, adsorpcija i reakcija zemljišta

1346
0

Uticajem raznih činioca odigravaju se mnogobrojni procesi hemijske, fizičke i biološke prirode. Čovek, sa primenom raznih mera treba da utiče da se ovi procesi usmeravaju u pravcu koji treba da obezbedi stvaranje biljne hrane, odnosno prevođenje složenih jedinjenja zemljišta u prostoru koja su pristupačna biljkama za ishranu. Ovaj proces prevođenja biljnih hraniva u aktivno stanje naziva se aktivacijom.

Biljna hraniva treba da se zadrže u zemljištu i da budu što duže dostupna biljkama za ishranu, a ne da se isperu u dublje slojeve ili da pojedini sastojci ispare. Sposobnost zemljišta da upija i zadržava biljna hraniva naziva se adsorpcija. Zemljine čestice zajedno sa biljnom hranom i vodom predstavljaju adsorptivni kompleks zemljišta.

Photo by Gabriel Jimenez on Unsplash

Reakcija zemljišta pokazuje spoljne zasićenosti adsorptivnog kompleksa. Ukoliko je ovaj kompleks zasićen vodonikovim jonima, tada je zemljište kisele reakcije, a ako je zasićen bazama onda je bazične reakcije. Ako ima i vodonikovih jona i baza u odgovarajućim odnosima, tada je zemljište neutralne reakcije.

Slojevi zemljišta

Kada pogledamo presek zemljišta uočićemo dva sloja i to: oranicu i zdravicu. Ova dva sloja čine celinu. Gornji sloj zemljišta je oranica koja se obrađuje i gde biljke šire najveći deo svojih žila i žilica. Oranica predstavlja najvažniji deo zemljišta. Od kvaliteta oranice zavisi rodnost zemljišta. U ravničarskim predelima i kod plodnih zemljišta oranica je duboka, za razliku od brda i nagiba oranica je plitka.

Zdravica je sloj zemljišta koji se nalazi ispod oranice. U ovaj sloj zemljišta ne dopiru poljoprivredna oruđa tj. ovaj sloj se ne obrađuje. Sem nekih mahunjača druge biljke ne puštaju korenje u ovaj sloj. Ovaj sloj je hladniji, nema dovoljno vazduha, zbog čega su mnogi procesi mnogo slabiji nego u oranici. I pored svojih mana zdravica je od značaja za visinu prinosa, jer od njenih osobina zavisi propustljivost za vodu (vodni režim), dubina obrađivanja i plodnost zemljišta.

Tipovi zemljišta

U našoj zemlji ima više tipova zemljišta a to su: černozem, podzol, smonica, alvijum, crvenica, slatina, barska i peskovita zemljišta.

Černozem

Ovaj tip zemljišta je najviše rasprostranjen u Vojvodini, a dosta manje u ostalim oblastima Srbije. Osnovna podloga je les (glineni prah). On ima najbolje fizičke osobine i najbolju strukturu. Ima najpovoljniji odnos peska i gline, tako da to zemljište spada u grupu peskovitih glinuša koje sadrže veću količinu humusa. U svom sastavu imaju dosta kreča, a što čini strukturu stabilnom. Posle kiše ova zemljišta se ne rasplinjavaju, a na suši se ne stvrdnjavaju.

Černozem se smatra najplodnijim tipom zemljišta u našoj zemlji. Zbog svojih dobrih karakteristika, lako se obrađuje i dobro čuva vlagu. Sve ovo uslovljava da sadrži dosta hranljivih materija u obliku pristupačnim za biljke. Ove osobine černozemu daju prioritet za postizanje najvećih prinosa uz relativno manje troškove. Na njemu uspevaju svi usevi, a naročito kukuruz, šećerna repa, konoplja, soja i lucerka. Za proizvodnju voća i grožđa vrhunskog kvaliteta manje je pogodan.

Photo by Roman Synkevych on Unsplash

Podzol

Podzol je najrasprostranjeniji tip zemljišta u našoj zemlji. Uglavnom dominira u vlažnim krajevima. Lošeg je kvaliteta, ima malo humusa (i to uglavnom kiselog i loših osobina) i nema kreča u površinskom sloju. Veoma se teško obrađuje, lako se zbija, i na površini stvara pokoricu. Sve ovo uslovljava nepovoljnu strukturu.

U njemu se veoma slabo reguliše vodeni i vazdušni režim u zemljištu. Nakon jakih kiša veoma se brzo stvrdne kao beton i lako puca. Kod podzola vidljivo se izdvajaju dva karakteristična sloja. Gornji sloj ima debljinu do 40 cm je bledosive boje. Sva biljna hraniva isperu se iz ovog sloja i odlaze u gornji sloj koji je tamnije bolje i ima dosta gline, jako je zbijen i za vodu nepropustljiv. Pošto je sloj nepropustljiv za vodu, podzolasta zemljišta se lako zabaruju.

Donji sloj sadrži dosta kreča, humusa i mineralnih materija koji su stigli iz gornjeg sloja.

Kad se sve ovo sagleda podzol spada z srednje plodna zemljišta. Podzolasta zemljišta su plodnija u ravnici nego u brdsko-planinskim predelima. Kakvi će biti prinosi umnogome zavisi od jačine đubrenja stajnjakom i mineralnim đubrivima i rasporeda padavina. Kad je godina kišna sa povoljnim rasporedom padavina, podzolasta zemljišta imaju dobre izglede za dobre prinose. Ali bez melioracije ona teško mogu osigurati solidnu proizvodnju.

Smonica

Na nekadašnjim prostorima gde su bila jezera na čijem su se dnu taložili glinoviti slojevi mulja, isušivanjem jezera nastala je smonica. Po prirodi stvari, ona su zbijena, teška, glinovita, a što se odražava na našu strukturu. Ako je sušna godina, zemlja se stvrdnjava i puca, a u vlažnom stanju je veoma lepljiva. Veoma malo ima kreča i veoma se teško obrađuju. Kod oranja, ako je zemljište suvo izvaljuju se sve velike grudve, a ako je vlažno skoro da nema rastresanja zemlje. Pravo vreme za oranje je od posebne važnosti.

I pored sadržaja velike količine hranljivih materija ili zbog loših fizičkih osobina ne mogu se postići zavidni prinosi. Na njima solidno uspevaju kukuruz i detelina.

Izvor: Shutterstock/maxbelchenko

Alvijum

Alvijum je nastao plavljenjem određenih područja. Povlačenjem reka ostaju razni nanosi i mulj. Ova zemljišta se nalaze uz tokove manjih i velikih reka. Alvijum nije stvoren sa slojevima kao proces u samom zemljištu, već kao posledica izlivanja reka sa ostatkom mulja.

Taloženje mulja i najfinijih čestica stvorili su alvijum kao vrlo plodno zemljiše. Veoma se lako uređuje. Unošenje stajnjaka skoro da i nije potrebno. On je veoma povoljan za gajenje ratarskih biljaka svih okopavina, krmnog bilja i konoplje. Ova zemljišta su veoma plodna i za gajenje povrća. Za gajenje voćnjaka i vinove loze nisu pogodna.

Image by edisonjimenez10 from Pixabay

Crvenica

Sam naziv ukazuje da je crvene boje. Ovo su uglavnom krupna zemljišta sa dosta krupnim česticama. Veoma su zbijena, glinovita i teška za obrađivanje. Dosta su siromašna sa humusom i krečom, pa su samim tim i manje plodna. Na crvenici se mogu gajiti i ratarski usevi, ali su najpogodniji duvan, vinova loza, voće, a naročito jabuke.

Slatina

Slatine su zemljišta sa izvesnom količinom soli u lako rastvorljivom obliku. U zavisnosti od sadržaja i vrste soli zavisi njihova plodnost. Na slabije zasoljenim slatinama mogu se gajiti skoro svi usevi, a posebno suncokret, kamilica i ječam.

Image by Alexander Fox | PlaNet Fox from Pixabay

Barska zemljišta

Sama reč kaže kakva su to zemljišta. Nastala su uglavnom posle izlivanja reka ili su vode ostale zadržane u većoj udolini. Kod njih podzemne vode su konstantno visoke i zato se voda duže zadržava stvarajući bare. Ona su teška i teže se obrađuju. Bogata su sastojcima, ali manje plodna. Nisu pogodna za gajenje poljoprivrednih kultura, već su pogodnija za livade. Pravilnom regulacijom vodenog režima ona mogu postati plodna i pogodna za gajenje svih kultura.

Skeletna zemljišta

Ovo su u suštini kamenita zemljišta, dosta plitka i uglavnom su u brdsko-planinskim krajevima. Ova nisu pogodna za poljoprivredne kulture, već uglavnom za šume kako listopadne, tako i za četinare.

Image by Jens from Pixabay

Peskovita zemljišta

Ova zemljišta karakteriše mali broj sitnih čestica, gline, a veoma mnogo peska zbog čega je dobila takav naziv. Veoma su propustljiva za vodu i manje su plodna. U zavisnosti od klimatskih uslova mogu biti plodna za gajenje vinove loze.

 

Duško Prolušić

Pročitajte i: Traktori: kako se vrši uparivanje 2 akumulatora