Ambrozija – pogubna za zdravlje ljudi i poljoprivredu

    1906
    0

    Ambrozija, je veoma invazivna jednogodišnja korovska biljka koja raste u visinu od 1 do 1,5 metra, koja je krajem XIX veka iz Amerike stigla u Evropu, sa semenom lucerke. Izrazit je alergen koji izaziva velike zdravstvene probleme.

    U Evropi, koju osvaja neverovatnom brzinom može se naći oko 20 vrsta ambrozije, a najrasprostranjenija je kratka ambrozija (Ambrosia artemisiifolia). Ambrozija niče polovinom aprila, a cveta već početkom jula. Proizvodi polen sve do ranih mrazeva. Ona je dvodoma biljka, odnosno na istoj biljci se razvijaju i muški i ženski cvetovi tako da samu sebe može da oplodi. Polen ambrozije izgleda kao kugla sa šiljcima, odnosno ima male kukice kojima se zakači za sluzokožu gornjih disajnih organa i tako stvara velike alergijske probleme. Uporne alergijske reakcije mogu da pređu u asmatične napade, a u svetu su zabeleženi i smrtni slučajevi. U polenu ambrozije su konstatovana čak 52 jedinjenja koja izazivaju alergijske reakcije.

    Sa aspekta poljoprivredne proizvodnje, ambrozija gotovo guta makro i mikro elemente iz zemljišta poput Zn, B, K, Cu, Cr, Bi, ali i ostale elemente usvaja kao od šale, tako da može da usvoji 7 puta više Zn od kukuruza. Te količine cinka za kukuruz bile bi toksične. Zbog toga, tamo gde raste ambrozija zemljište postaje potpuno neupotrebljivo za ostale useve. Ukoliko pak imamo zemljišta koja obiluju ovim elementima ona se može iskoristiti za regulaciju odnosa. Inače reč ambrozija u prevodu znači „hrana Bogova“, ali u zemaljskom životu ona je izuzetno otrovna, pa je zbog gorkog ukusa stoka izbegava na paši jer može izazvati muku i povraćanje.

    Izuzetno je plodna i svaka biljka daje 25 do 150 hiljada semenki, koje zadržavaju klijavost i do 40 godina. Zato je i teška borba koju poljoprivredni radnici vode protiv nje. Ima je sve više i u parkovima i u zapuštenim baštama privatnih kuća, kao i pored puteva kada se pomešana sa prašinom na gumama vozila raznosi i seje u nove krajeve.

    Kako je ukloniti?

    Što se suzbijanja tiče, najjednostavniji način je fizičko uklanjanje tako da se cela biljka sa korenom iščupa iz zemlje. U slučaju kada je ima na većim površinama preporučuje se košenje i to pre cvetanja ili tretiranje određenim herbicidima. Mnoge zemlje čak i stimulišu borbu protiv nje. U Mađarskoj se npr. za određen broj iščupanih biljaka dobija nagrada, a u Kanadi postoji zakonska obaveza iskorenjavanja ambrozije u baštama.

    Ukoliko ste srećnik kome ne smetaju priroda i ambrozija, imajte razumevanja za one koji nisu vaše sreće i trudite se da u vašem domenu učinite što je više moguće na uništavanju ove korovske biljke, bilo da je uništavate u svom dvorišu ili ako ste u mogućnosti da ubrzate procese donošenja neophodnih mera o uništavanju ambrozije i drugih alergogenih i invazivnih vrsta.