Naslovna Bašta Baštovanstvo za laike: kako da otpočnete svoj put ka zelenom palcu?

Baštovanstvo za laike: kako da otpočnete svoj put ka zelenom palcu?

82
0

Interesuje vas baštovanstvo? Potpuno ste novi u tome i imate otprilike nula i po predznanja o istom? E, pa došli ste na pravo mesto! Društvo za zdravu ishranu i zaštitu životne sredine „VRELO“ u Novom Sadu organizovalo je predavanje pod nazivom „Bašta: Naša želja i potreba“. Na tom događaju je dr. Dario Danojević, naučni saradnik u Odeljenju za povrtarstvo Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, održao izlaganje. On je naglasio da su plodovi iz domaće organske bašte ukusniji i zdraviji od onih koji se mogu naći na pijacama i u velikim marketima.

„Baštovanstvo se javlja svakom čoveku koji ima metar ili dva slobodnog zemljišta,“ veli dr Danojević. „A moja preporuka, ukoliko već želite da imate baštu, jeste da posejete povrće jer se ono najefikasnije gaji na malim površinama“.

Photo by Pauline Bernard on Unsplash

Otpočeti baštovanstvo na pravim osnovama

Za baštovane je ključno da se upoznaju i pridržavaju pravila vezana za klimu, zemljište i biljke, jer ovi faktori značajno utiču na plodnost i uspeh u gajenju. Kada je reč o klimi, to se pre svega odnosi na dostupnost vlage, toplote i svetlosti biljkama. Vlaga obuhvata faktore poput mraza, kiše i suše, a nedostatak vlage u zemljištu se rešava putem zalivanja i navodnjavanja.

Dr. Danojević je izjavio da je za uzgajanje povrća neophodno da zalivanje bude redovno i besprekorno, jer je povrće izuzetno osetljivo na sušu. Takođe je napomenuo da je malčiranje odličan metod za zadržavanje vlage u zemljištu te da, ukoliko su početnici u baštovanstvu, treba od samog početka usvojiti zdravu naviku korišćenja malča, jer se pokazalo kao isplativa praksa na duže staze.

Photo by Pauline Bernard on Unsplash

„Najčešći materijali za malčiranje su kore drveća i četinara i lišćara, iglice četinara, otkos trave, treset, kompost, slama, piljevina,“ dodao je stručnjak. „Malč treba posuti na zemljište pre nego što dođe do isušivanja, a neophodno ga je i dodavati, jer se on vremenom razlaže. Sa malčirenjem već može da se počne, praksa pokazuje da u jesen ne treba ni sklanjati lišće sa površine zemljišta, jer će i njega insekti preraditi i tako stvoriti nov sloj humusa“.

Hvmvs in Fabvla

Zemljište treba da bude dobro pripremljeno i bogato hranljivim materijama kako bi biljke lako razvile korenov sistem i obilno se hranile. Prirodna đubriva, napravljena od dostupnih materijala, često su dovoljna za baštovanstvo.

Photo by Geertje Caliguire on Unsplash

Preporučljivo je gajiti povrće na zemljištu koje je obogaćeno humusom i hranljivim materijama, posebno mineralnim azotom, čija koncentracija treba da bude oko 0,2%. Ako se ne radi analiza zemljišta, neke biljke mogu poslužiti kao indikatori. Na primer, rast maslačka ukazuje na zbijeno zemljište, kopriva na prisustvo azota, dok hajdučka trava ukazuje na siromašno zemljište koje zahteva đubrenje.

Važno je pravilno planirati setvu, uzimajući u obzir osvetljenost, vlažnost, i zbijenost zemljišta na parceli, kao i mogućnosti za različite vrste uzgoja. Takođe, sami možete pripremati đubriva i pesticide za vašu baštu. Upotreba ovih prirodnih sredstava se preporučuje jer su biorazgradiva i neškodljiva za okolinu. Na primer, insekticide i sredstva za odbijanje insekata možete napraviti od koprive, luka, paprike, kafe i duvana, dok se kao đubrivo može koristiti kompost i đubrivo od jogurta.

Image by prostooleh on Freepik

Ček, ček…Prihrana od jogurta?

Da, da. I kopriva kao insekticid.

Evo u čemu je reč. U jogurtu ima mnogo azota. Samim tim, jednostavno ga možete koristiti kao đubrivo tako što ga pomešate sa vodom u odnosu 1:1. Ova smeša se sipa blizu korena biljaka kako bi one mogle da apsorbuju hranljive materije. Kada se jogurtov rastvor upije u zemlju, unosi mnogo korisnih bakterija ili mikroorganizama. Preporučuje se da ovaj postupak ponovite do dva puta mesečno. Takođe, jogurt možete pomešati sa kompostom kako biste uneli više korisnih mikroba.

Foto: Pixabay

Kopriva je odlična kao prirodni insekticid i đubrivo, jer sadrži fosfor, azot, mangan, kalcijum. Potrebno je pripremiti veću posudu koja nije od metala, već od plastike ili drveta. Za pripremu, 100 grama sveže iseckane koprive sa stabljikama se potopi u oko 2 litre odstajale vode. Ova mešavina treba da odstoji oko deset dana na sobnoj temperaturi. Nakon tog perioda, dobijeni rastvor se može koristiti kao prihrana ili insekticid. Potrebno ga je procediti, preliti u flašu i koristiti za zalivanje biljaka ili prskanje. Za đubrenje, rastvor koprive se razblažuje vodom u odnosu 1:10 (jedan deo rastvora na deset delova vode). Za prskanje biljaka, koncentracija rastvora može biti jača, pa na jedan litar koncentrovanog rastvora koprive ide 2.5 litara vode.

Izvor: Dobro jutro