Naslovna Poljoprivreda Voćarstvo i povrtarstvo Batat – ako želite da gajite ovu tropsku biljku u Srbiji, ovo...

Batat – ako želite da gajite ovu tropsku biljku u Srbiji, ovo bi valjalo da znate

Amerikanci su mu dali naziv „slatki krompir“, ali batat, kako kažu naši sagovornici nema nikakve veze sa ovim povrćem.

2482
0
Foto: Pixabay

Naizgled sličan krompiru, bogat vitaminima, mineralima, slatkastog ukusa, batat lagano počinje da se probija i na tržištu u Srbiji. Ova tropska biljka ne samo da se probija, nego i uspeva  kao poljoprivredna kultura na našim prostorima. Potrebno joj je „toplo“ zemljište, dosta sunca, a što se tiče navodnjavanja – tu nije nimalo zahtevna za održavanje.

https://www.facebook.com/batatki/posts/590006818050263?__xts__[0]=68.ARC7QvnL36eB1ctWPqvdZDT3s3x7eYBnIEQmmT_iPkh-3ZmqPw5w95SRbIvR4xC02GEHk0dQsPbYFzzf7jofQFQ-8zFxrwymt2V_HnYa9GYqxaOqm6et3chbAjYntmktOSFkIa5pZ8ZgzLmyiLKVMdoEOqu-G_p4OHLRu9HswbGdZkfT_s2sPgX6Uj77ng_wX_RmJtiJicakRnRAOI4XJofk8JwCZXtSNN570fq8oESXPTsJzAEOcRjBc9hqsYoJJhWEi0xvlzE0mXZLpp4aPZB8j5zx9brSxahKNBiByewImfIRJqVM_im2-2CfibKb5hf9DlbM7cNm04sq1vxg3zY&__xts__[1]=68.ARBNIXEeMFuHOvnLJHrQHYCvY14NAHE0oSN_89koCjRnobVXv-e1cg8VH2MjgTiodJgKiXzQuUb5GybxlRJqbTYMypj3APtFcENDhK3lxbRer9ofCIcIRLB8gK4yyOkCZRRZkG5CGfITqEbTPII7rPrJPPCHDe7Y3Qlh9FwgXosKBj3c5xjdFVtnTYEi-m5HP8DyRPHiP0tASEyKbTEn64uoUZ1ERVKJoist1eWJuww-WY5i5vHwBGjtQ8E1rZoyyMDV5hXa7mtErRq4YKr4SJtph3qaWO0mxaFLd5UFgSq1v2GZALf164Y3ICfU3_PqISzDdRTY20J3SZ6s0bA1VjY&__tn__=-R

Za uspešno gajenje batata potrebno je obezbediti dobro usitnjeno peskovito zemljište, koje je relativno visoke kiselosti (ph više od 6).

Sadi se iz rasada, i važno je da se rasađuje kada je temperatura u zemlji između 20 i 22 stepena, negde otprilike krajem maja meseca.

„Što se tiče navodnjavanja, u toku vegetacije neophodno je da ga prvih desetak dana svakodnevno zalivate, a kasnije ide po potrebi. Recimo ako je godina sušna onda batat možete zalivati jednom nedeljno, a ukoliko ima dosta padavina, onda već i jednom u dve nedelje“, kažu za bolju zemlju iz poljoprivrednog gazdinstvar Zorić iz Kikinde koji već šest godina unazad uspešno gaje ovu tropsku biljku.

Amerikanci su mu dali naziv „slatki krompir“, ali batat, kako kažu naši sagovornici nema nikakve veze sa ovim povrćem.

„On raste kao običan krompir u krtoli ispod zemlje, ali gore ima lozu koja se koristi i u ljudskoj, ali i stočnoj ishrani. Mi tako mlado lišće koristimo za salatu tamo krajem juna meseca i salata je fenomenalna“, otkrivaju nam iz kikindskog gazdinstva.

Sama krtola se vadi negde nakon 90 i 120 dana, što najčešće zavisi od sorte i spoljašnje temperature.

https://www.facebook.com/batatki/posts/482340952150184?__xts__%5B0%5D=68.ARDn73cTQKn8z_z_2_4jsZs3rYjPJh9sd_UKJyRWEAgcllBe34H9QhYJmL9he2o3DTk7q2XU_MSOJ8CLLfLCxYMrHfeABIC6b1yBfnC5qOtFZMMUUlyThZsKqyyakmAdMBpaq6LFXo37lQoie6wmsn7mZDoQlMukhH8BeV29D218hykddcAs-PFNNs7wVPcM7Iy6BUWxlbg62brH7OoQ0b-IjK-JGWSEP1HYI5AR534Sv8W2kZ5hIGU7YWQ-Z5AoKjEVQyfWq2Rv565UWPqb8wVtGWpxUKW1j9kq5x1rOtpbpcYOYwBvU903JTXcZ2eUS–ga-kR0Ygyl3PazFfxEDMVoFQaGH393BugSL_6LfB4JPZj95tzPSmqd32EQqiw-XHIF9kPlYxiJ7HKHT7krxzS1RW0uxDXauBpBea7y1_PN5fEMsmRlGWGqwI-XGv5i9DqjMlJgS-eahbnNWEVfTl_AB38IsU6i3Jmm4oyXWVm9WUTqYM&__xts__%5B1%5D=68.ARCgv626gvgNzcAFI7lCu5sZ9pphvO1ZgpCMJbatPsIxP44Qwcw7OlGQnjjF5H17w4ZNI1BiXbp8XyBUVfvFx5LJsu_qXcrox7acN1D1eogqjwHceKsutjEFZEcYJN00Pjo-EC9v0B24utZmywZ5Nqdw31eTjXp4ShSvHk7Rmm5_PKSZlb5n1TLUGt2dL1H3i8z33Vj6-xuLV1Yu3MGBQ86Mee6nB8buaNoNzq_gDcupbWD3cmkIunPN9PQO5YmV_bSsdH2dfvkd2KB4kUHCnVuflbzCe3HWMK2nY8r84OOa_KpRY3RptPUAmyL8waeIq0eDvwZ1H04-gSDlMawv1ZU5ZH7EDaJ31en5dxK1aoQYFPYMT2iYgWKp5W9bwiHSwom8doTtY5V-Y46vfLh_78lGxt2yueIc1liKsEDzVifTit2BLa7f5uTIajurSpaXm6EpgRVCF7Xi0Og8qJDCnIdJzou-gWUBrMjGyUHOj1W_ayCrxdE&__tn__=-R

„To najčešće bude krajem septembra, vadi se kao i običan krompir, ručno ili nekim prerađenim plugovima. Ljudi koji gaje velike površine batata koriste i posebne mašine za to“, dodaju naši sagovornici.

Oni posebno napominju da kod batata mora strogo da se vodi računa o plodoredu, jer ova biljka tek posle treće godine može da se rasađuje na istom zemljištu, pa je zato važno da imate veće površine na kojima biste ga gajili.

„Kada ga izvadite i za skladištenje mu morate pripremiti posebne uslove. Mora da ima posebnu vlažnost vazduha, oko 80 odsto  i posebnu konstantnu temperaturu, ne nižu od 12 do 15 stepeni, kako se ne bi pokvario. Prijaju mu visoke temperature inače, zato se i rasađuje u relativno toploj zemlji, dok mraz nikako ne podnosi. Zato kada kupite batat nikako ga ne stavljajte u frižider, posle dva, tri dana istruliće“, savetuju ovi Kikinđani.

Batat srećom nema prirodnog neprijatelja, ali jedini koji mogu da naprave štetu jesu poljski miševi.

„Važno je napomenuti da batat ne trpi nikakvu hemiju i da je obrada u toku vegetacije isključivo ručna. Mi tri do četiri puta u toku vegetacije ručno čistimo i uklanjamo korov. Nema ni đubrenja, može jedino organsko, ali hemija nikako jer  može da uništi celu sadnicu“, napominju iz gazdinstva Zorić.

Prema njihovim rečima za sada su pronašli tri sorte koje najbolje uspevaju u Srbiji, bela, narandžasta i ljubičasta, a ukus je slatkast za sve navedene sorte.

„Od batata možete praviti čorbice, potaže, može da ide kao prilog uz ribu, meso, peče se u rerni, neko pravi i čips, kolači, torte. Inače je proglašen od strane Svetske zdravstvene organizacije za jednu od 10 najboljih namirnica na svetu. Pun je vitamina i minerala i ima nizak glikemijski indeks, što znači da se šećer iz njega jako sporo apsorbuje  u organizmu pa je pogodan za dijabetičare. Za bebe je takođe dobar, čak se preporučuje da bude prva čvrsta hrana koja se daje mališanima“, objašnjavaju iz ovog kikindskog gazdinstva.

https://www.facebook.com/batatki/photos/a.483416105376002/756743484709928/?type=3&__xts__%5B0%5D=68.ARD4XF-Q8hJIE_swq-3aTtaXJ3FudtT-hP90wO4YdcUeEWZPZ659NnOMfqxfhIfFHBzxUU0EujZVlNcSiP8A9JrpzQu2KanT0Fpq7v6ERvzaleVh3UjKBCaTbeODhbbZCvHtV4sBQGcoqnYe8tLSzkvwTpWrdgZND5fubU6p9fEmRYhqIAYTGHg2RbzdL0pfJfkF75su7sHggI88bJojClzD9WER83m2dvmodBOToggbth8Hvo6-DbSsz2zJcH7wPbxuUQMYLTDuY85v1D8qTk5LlYZhPT6-BicxP6g-_ls2IuSMSPJPx8eARVZafTzPzhjVVm2aeRqPrLzccjF40yw&__xts__%5B1%5D=68.ARBxb6Pl8fwioC9cHnEu_qhbz4wAAcovfOYzJKlOTcHTn2_6r5WQN2-FE2mjVrxutSV_2n9GCNT3cjIoxEcOjzwD62t__lNFTOS2gxD2fVQvX4V21NmoZd0KVPhFUd7ccpafWJKfF_hqxO20Y3uyl1FoozUARzF7XtBHDa9aRm16OD5BIpeDX9o5Cax1SEg1f5qpvMgfvNdyVuWeLre8O9i9dJlwbqEKEv-1dlsgFGOvfA_dlfYZLmLM2OuPeauJ46Ajx2uDzgAai3_UlpvAQ9JM6hFR2wdiLzgQsZ-yBP3bKe5iSzYMiaSoMjJpASQ6e27NxdsyjintLxO6IXGQ90o&__tn__=-R

Mirisom protiv štetočina?

Istraživači sa Instituta Maks Plank, za hemijsku ekologiju u Jeni u Nemačkoj i na Nacionalnom univerzitetu u Tajvanu istraživali su da li batat ima odbrambene mehanizme putem ispuštanja mirisa.

Tom prilikom oni su otkrili da miris koji ispušta jeste materija DMNT, koja ima miris koji je sličan biljnom balzamu koji se koristi u saunama. I upravo ga ta materija pokreće u da se brani, a naučnici su otkrili da je samo jedna materija dovoljna da izazove odbrambenu reakciju u batatu, ali i da okolnim biljkama prenese informaciju o mogućem napadu štetočina, preneo je phys.org.