Davne, 1880.godine, Čarls Darvin je izneo pretpostavku da biljke u svom korenu imaju posebne ćelije koje obrađuju podatke i uz to donose odluke u vezi s rastom i usmeravanjem korena, delujući slično kao mozak. Ako biljke uopšte imaju ,,mozak“, jer biljke nemaju neurone. Mnoga istraživanja ukazuju na to da su biljke mnogo pametnije nego što smo mi spremni da prihvatimo.
Da li ste znali za biljni internet? Biljke naime, imaju svoju komunikacionu mrežu koju koriste za slanje signala za opasnost u slučaju napada insekata, bolesti kao što je plesan ili suša.Na taj način upozoravaju se druge biljke da se zaštite na vreme. Putem razmene isparljivih organskih jedinjenja kroz vazduh druge biljke ih upijaju lišćem, prelaze na odbrambeni sistem i šalju signale dalje. Isparljive supstance koje biljke oslobađaju odbijaju vaši a privlače ose.
Kasnijim istraživanjima ustanovljeno je postojanje podzemnog sistema koji je nazvan mikorizna mreža. Korenje biljaka je isprepleteno i međusobno povezano tankim beličastim vlaknima micelijumom. Putem mikorize oko 90 odsto biljaka ima korisnu saradnju sa gljivama.U slučaju da dođe do suše, ova simbioza poslužiće biljkama za međusobno upozorenje da na vreme zatvore svoje stome i na taj način sprečili gubitak vlage.
Kao i internet koji mi koristimo, i biljni internet ima svoju tamnu stranu. Neke biljke koriste micelijum za otimanje hranljivih sastojaka. Dok druge biljke luče u mrežu otrove kako bi sprečile razvoj svojih suparnika.
Izvor: Politika
