BLITVA

Blitva je dvogodišnja biljka. U drugoj godini razvije se razgranata cvetna stabljika visine do 1,2 m. Mahom se gaji radi lišća koje se najčešće i koristiu ishrani. Blitva je vrlo korisna biljka u ishrani dijabetičara jer smanjuje glukozu u krvi pa se preporučuje da se obavezno uvrsti u obrok.

Blitva ima veliku mogućnost prilagođavanja zemljištu i klimi. Minimalna temperatura klijanja je 5 °C, a optimalna 16 – 24 °C. Pri nižim temperaturama 5 – 10 °C biljka sporo raste, a optimalna temperatura rasta je 16 – 20 °C. Pojedini kultivari dobro podnose i temperature više od 30 °C. I mlada i potpuno razvijena biljka može da podnese blage mrazeve.
Tokom gajenja potrebno je osigurati dovoljnu količinu vode, posebno u područjima gde se javlja nedostatak vode ili je neravnomerno rasporedjena. Smatra se da je tokom gajenja potrebno 4 – 6 navodnjavanja da bi se postigli optimalni prinosi. Tokom sušnih perioda biljkama treba 9 – 13 litara vode nedeljno, ali je i iznenadjujuće otporna na sušu. S obzirom na kvalitet vode blitva pripada jednoj od retkih kultura koje su tolerantne i na slanu vodu što posebno dobro dođe za mediteranske uslove gajenja gde je možda i najpopularnija
Blitva nema velike zahteve prema zemljištu, ali najbolje uspeva na dubokim strukturnim zemljištima dobre propustljivosti za vodu i dobrog kapaciteta za vazduh uz pH 6 do 8. Podnosi blago zaslanjena zemljišta. U vegetativnoj fazi dobro uspeva pri različitim klimatskim uslovima, od mediteranskih, kontinentalnih do planinskih, pri različitim rokovima setve. U toplijim područjima može u da prezimi.
Blitva ne podnosi monokulturu. Na istom zemljištu ne sme se gajati najmanje 3 godine, a isto tako niti jedna kultura iz roda Beta. Preporučuje se djubrene organskim hranivima. Dobro uspeva uz sve vrste pasulja, uz kupusnjače, crni i crveni luk i salatu. Godi joj i začinsko bilje poput žalfije, majčine dušice i metvice. Budući da blitva ima dubok koren i može koristiti vodu iz dubljih slojeva.
Ako predkultura nije đubrena organskim hranivom, na težim i jako peskovitim zemljištima 20 – 40 t/ha dobro kompostiranog organskog hraniva osigurava dobre uslove za početni rast blitve. Pre setve ili sadnje u mineralnom đubrenju dodaje se 80 – 100 kg/ha fosfora i 50 do 100 kg kalijuma. Prihrana azotom sa 100 – 150 kg/ha KAN-a obavlja se u 3 – 4 navrata nakon berbe listova.
Blitva se obično seje direktno, ali za ranu proizvodnju može se gajiti i iz rasada proizvedenih u grejanim zaštićenim prostorima. U kontinentalnim područjima seje se na otvoreno od kraja marta do kraja maja. Za rasad iz zaštićenih prostora uz zagrevanje na temperaturu višu od 15 °C potrebno je oko 5 nedelja. Rasad sa 3 – 5 pravih listova presadjuje se u prvoj polovini aprila.
Na otvoreno se seje 30 – 50 cm red od reda, a prorejeđuje se na razmak 20 – 30 cm u redu. Rasad se obično pikira na razmak u redu 30 – 40 cm. Za 1 ha potrebno je 15 – 20 kg semena.
Ako se seje obično seme, proređivanje je svakako potrebno jer iz jednog klupka obično niče više biljaka. Pri gajenju na većim površinama za blitvu se mogu koristiti odgovarajući herbicidi nakon setve, a pre nicanja ili nakon nicanja, kada je blitva u fazi 2 prava lista. Budući da se obično ne uzgaja na velikim površinama, medjurednom obradom kontroliše se korov, održava površinska struktura zemljišta i čuva vlaga.
Početak branja blitve obično je oko 60.og dana nakon setve ili oko 30 dana nakon presadjivanja. Mlada se blitva čupa s korenom paralelno s proređivanjem. Od razvijenijih biljaka biraju se spoljašnji potpuno razvijeni zdravi i neoštećeni listovi, što omogućuje dalji rast rozete i ukupno 3 – 5 berbi istog useva. To u prolećnom gajenju traje 2 – 3 meseca, a u jesensko-zimskom do 6 meseci. Pri gajenju na većim površinama za preradu, blitva se može kositi kombajnima za spanać. U tom se slučaju ostavlja gušći sklop (15 – 20 biljaka po metru kvadratnom), a uz navodnjavanje moguća su 2 – 3 otkosa. U zavisnosti od uslova gajenja, dobar usev blitve može dati prinos 30 – 60 t/ha.
Nakon berbe blitva se prema potrebi pere u hladnoj vodi i pakuje u gajbice ili kutije u vezicama ili u rasutom stanju (rinfuzi) po 10 – 15 kg Blitva brzo gubi vlagu i svežinu i zato mora što pre stići do tržišta.
Pakovanje u obložene stiroporske tacne PE folijom, korisno je za duže trajanje na prodajnom mestu. Ako je potrebno, može se skladištiti i u hladnjači na 0°C i pri relativnoj vlažnosti vazduha od 90 – 95 % U takvim uslovima može se čuvati 7 – 12 dana.

Zanimljivosti o blitvi

Blitva je izuzetno delotvorna za podizanje imuniteta, a predstavlja i savršeni diuretik. Spada u niskokalorične namirnice, kao i svo lisnato povrće. Smatra se idealnom namirnicom za održavanje telesne težine. U tom smislu najbolja je spremljena sa krompirom i limunovim sokom kao začinom, koji organizmu obezbeđuje i zavidne količine vitamina C. Blitva je takođe izuzetno bogata vitaminom C, ali i B, kao i karotinom. Izuzetno je bogata i magnezijumom, gvožđem, kalijumom, kalcijumom i manganom, a poseduje i zavidnu količinu ugljenih hidrata, proteina, celuloze, biljnih ulja.
Celulozna vlakna su važna jer za sebe vezuju višak vode i otrovne sastojke, ubrzavaju prolaz hrane kroz creva i otklanjaju tegobe prilikom varenja. Budući da su ugljeni hidrati veoma važni za mozak i celokupni nervni sistem, ova namirnica je izuzetno zahvalna za otklanjanje nervoze i jačanje koncentracije. Osim toga, jača krv delujući na stvaranje crvenih krvnih zrnaca, jača kosti i štiti kompletnu sluzokožu tela.
Blitva je veoma zasitna jer dugo ostaje u organima za varenje. Da bi čovek bio miran, i bez napada gladi najmanje pet sati, dovoljno je da svakoga dana unese između 150 i 200 grama blitve.

Antibiotik

U narodnoj medicini listovi blitve koriste se za odlaganje rana i čireva, a čorbice se daju onima koji boluju od upale bešike i bubrega. Obarena blitva sa naseckanim belim lukom koristi kao antibiotik, a ako se doda i peršun, pospešuje izlučivanje mokraće i čisti krv.

Vitamin za oči

Karakteristični sastojci blitve su i lutein i zeaksantin, koje često nazivaju i „vitamini za oči“. Oni spadaju u grupu karotenoida i povoljno deluju na mrežnjaču oka, sprečavajući makularnu degeneraciju, koja je, inače, povezana sa starenjem, a u svetu najčešći uzrok slepila. Istovremeno, čuvaju i ćelije epitela koji je odgovoran za dobar vid.
Osim što čuva vid, lutein koži pruža zaštitu od UV zraka. Analize su, inače, pokazale da lice sadrži najveće koncentracije luteina u odnosu na celo telo, jer je najviše i izloženo suncu.
Blitva se može kuvati u u malo vode. Začinjena maslinovim uljem i belim lukom ide kao prilog uz ribu ali može i uz druga jela. Može zameniti spanać za one koji ga ne vole. Naročito se ceni za regulisanje probave, dobar je diuretik, a preporučuje se protiv malokrvnosti.