Naslovna Uredbe BRANISLAV NEDIMOVIĆ: „Biće skoka cene žive vage svinja!“

BRANISLAV NEDIMOVIĆ: „Biće skoka cene žive vage svinja!“

1101
0

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović razgovarao je o najaktuelnijim temama koje interesuju naše građane.

Naši poljoprivrednici pored uobičajenih prinosa, imaju koristi i od prodaje svinjskog mesa čije cena je skočila do 40%:

– Neki dan je nama bio zamenik ministra carine iz Kine. Mi smo potpisali sporazum vezano za izvoz srpskog svinjskog mesa u Kinu i izvoz mleka i mlečnih prerađevina za Kinu. Mi u Kinu nismo nikad izvozili. Kina potroši 450 miliona svinja. Primera radi, Srbija proizvede tri i po miliona svinja godišnje, a oni 450 miliona potroše s tim što su u zadnjih šest meseci eutanazirali sto pedeset miliona svinja zbog afričke kuge svinja.

Photo by Bob van Aubel on Unsplash

Mi treba da izvezemo na to tržište makar u Nišu onaj jedan mali prostorčić i mi smo završili posao. Gledajte, tamo je cena svinjetine mnogo veća nego kod nas, dva do dva i po puta. Kod nas kilogram žive vage košta 150, 160 dinara, uopšte svinjsko meso nije skočilo. Bilo je u jednom trenutku pre tri nedelje 170 dinara. Najviša cena je bila pre jedno sedam osam meseci, a to je 200 dinara.

Nema priče o takvom nekom skoku osim ako mi ne otvorimo ovo veliko tržište, pa krene velika potražnja iz Kine. – rekao je ministar i dodao:

– Moj posao kao ministra poljoprivrede je da pomognem poljoprivrednim potrošačima, stočarima, da proizvedu i imaju što bolju cenu i da prodaju tu svoju robu.

Photo by Diego San on Unsplash

Kako da regulišemo cenu svinjskog mesa u marketima? To radimo preko republičkih robnih rezervi, Ministarstva trgovine i nekim drugim alatima. Ono što ja očekujem u budućnosti je da bude nekog skoka cene žive vage svinja, ali ne očekujem tih četrdeset odsto- rekao je Nedmović objasnivši da su nastale velike promene na svetskom tržištu cena kako zbog kuge tako i zbog poremećaja zbog tržišnog rata Kine i Amerike.

– Bez upotrebe hemije vi ne možete da dobijete kvalitet proizvoda. Evo na primer pšenica. Ko nije uspeo da poprska znate koliki mu je korov. Ne može da se uradi žetva te pšenice. Bolja su ta autohtona, stara semena, zdravija, ali morate da računate da nećete imati tri miliona prinos onda.

Bolja zemlja

Pročitajte i: Siva trulež vinove loze