Naslovna Vesti DA LI TREBA DA SE ZABRINEMO? Srbija dobila oštru konkurenciju u izvozu...

DA LI TREBA DA SE ZABRINEMO? Srbija dobila oštru konkurenciju u izvozu voća!

545
0
Voće i povrće
Voće i povrće

Godinama su naša i mala i veća gazdinstva živela od izvoza voća u Rusiju. Danas su vremena nešto drugačija, izvoz se sada obavlja isključivo preko velikih otkupljivača – hladnjača a i postoje izvesni pooštreni kriterijumi za izvoz koje navodno zahtevaju uvoznici. O tome smo već pisali i analizirali celu situaciju.

Međutim ako posmatramo sve kao jednu utakmicu koju igramo sa konkurentima, moramo da priznamo da nam je sve ječa konkurencija iz zemalja koje nam nisu baš blizu ali koje usled i povoljnog geografskog položaja, odgovarajuće blage klime i velikih obradivih površina proizvode velike količine najrazličitijeg voća koje se proizvodi i kod nas a koje po kvalitetu, ukusu i mirisu nije ništa bolje od našeg.

Pročitajte i:SPAS U PRAVI ČAS: šećer za kikindske pčelare koji su pretrpeli štetu!

ŠEĆERANE U SRBIJI SE GASE. MOŽDA PAD CENA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA UTIČE NA TO!?

Koje su to zemlje?

Pre svega to su zemlje Bliskog istoka – Turska, Irak, Izrael, Sirija i Saudisjka Arabija

Turska je recimo prošle godine izvezla voća u vrednosti od oko 279 miliona dolara, gde je samo zamrznuto voće izvezla za 158 miliona dolara. Ima razvijenu preradu pa je sokove izvezla u vrednosti od 94 miliona.

Nemci prosto obožavaju proizvode iz Turske, možda zbog izuzetno brojne dijaspore kja živi u Nemačkoj, pa je Nemačka uvezla vrednost voća u iznosu od čak 228 miliona dolara.

Na drugom mestu po izvozu voća je Irak, koji je, verovali ili ne smo u ameriku izvezao voća u vrednosti 180 miliona dolara dok su Sirija, Izrael i Saudisjka Arabija izvezli nešto manje.

Zanimljivo je da Saudijci kupuju sve više obradiviih površina u Evropi ( kupili su dosta i u Srbiji )gde organizuju proizvodnju tako da proizvode koje dalje plasiraju etiketiraju kao proizvedeneo u Saudisjkoj Arabiji.

I tako  dok se naši proizvođači muče sa izvozom u Rusiju, gde se kalkuliše cena, otkup, hoće li ili neće biti izvoza, da li su šljive prve ili druge klase, da li će se brati za preradu ili ne i još milion drugih otežavajućih i neizvesnih okolnosti uključujući namete, poslkupljenja, cene goriva i sl. koji se ne menjaju  nikada, nabrojane zemlje rade, izvoze i zarađuju.