Sobne biljke svojim izgledom blagotvorno deluju tako što oplemenjuju naš životni prostor i pozitivno utiču na naše zdravlje, ali da bi uživali u njihovoj lepoti, bojama i mirisima, biljke je potrebno negovati tokom cele godine.
Foto: Pixabay
Uzgajanje biljaka u kući je pre svega pitanje lične investicije, osmatranja i iskustva. Nije dovoljno kupiti biljku, staviti je u prostoriju i očekivati da će ona sama o sebi da se stara. Da bi vaše biljke uspešno rasle i razvijale se, treba uložiti puno truda i konsultovati se sa stručnjacima ili stručnom literaturom. Poštovanje svih vitalnih zahteva sobnih biljaka nije uvek u saglasnosti sa kriterijumima modernog komfora stanovanja. Uslovi osvetljenja, provetravanja i grejanja koji odgovaraju čoveku, apsolutno su suprotni specifičnosti zahteva sobnih biljaka. Upravo zbog toga dolazi do izražaja senzibilnost onoga ko gaji biljke i uživa u njima.
Dolaskom hladnijeg vremena posebnu pažnju treba obratiti na negu sobnog bilja, na zalivanje i po svaku cenu izbegavati da se biljke izlažu promaji, a sa presađivanjem treba sačekati do proleća. Samo one biljke koje dobijemo na poklon i ukoliko nakon nekog vremena primetimo da je korenje krenulo da izlazi kroz rupe na saksiji, u tom slučaju je opravdano presađivanje biljaka tokom zime. Ako smo primorani da to uradimo, onda koristimo novu zemlju, a biljke presađujemo u broj do dva broja veću saksiju.
Tokom zime sobnim biljkama najviše nedostaju toplota i svetlost. Zbog toga posebnu pažnju treba obratiti da vazduh u sobi ne bude suviše suv. Biljke ne smeju da se izlažu naglim temperaturnim promenama, pa prilikom provetravanja biljke treba skloniti sa promaje, jer se može desiti da im opadne lišće.
Potrebe biljaka za vlažnim vazduhom su različite. Vlažnost vazduha možete da povećate orošavanjem odstajalom vodom sobne temperature u ranim jutarnjim časovima ili postavljanjem raznih posuda sa vodom na radijatore ili peći. Važno je da se biljke drže na udaljenosti od dva do tri metra od izvora toplote. Pogrešno je verovanje da je za biljke tropskog porekla, u kući dobro da budu u pregrejanim prostorijama. Temperatura i vlažnost usko su povezani, tako da povišenu temperaturu u prostoru redovno prati suv vazduh. Što je biljci toplije, potrebna joj je veća vlažnost vazduha. Prvo, da bi nadoknadila prirodnu transpiraciju, drugo, da bi bolje podnela visoke temperature.
Kada je u pitanju temperatura, tropske biljke držite na svetlom mestu pri temperaturi od 20 do 22 °S, zalivati ih tako da im je supstrat umereno vlažan. Što je viša temperatura, to je biljkama potrebno više svetla! Temperatura vazduha u prostoriji treba da bude između 15 i 20 °S. Pojedine biljke kao datura, oleander, limun, maslina, bugenvilija, neke palme, hristov venac, hrizanteme treba držati na temperaturi od 4 do 10 °S, a tokom zime redukovati im zalivanje tek da je zemlja minimalno vlažna. Ciklame i azaleje vole hladniji prostor, kada temperatura iznosi 10 do 13 °S. Kaktusi se čuvaju u svetloj prostoriji gde temperatura ne sme da bude niža od 8°S i ne treba ih zalivati do marta da bi naredne godine cvetali. Treba imati na umu i da je većina biljaka sposobna da se prilagodi uslovima manje toplote u odnosu na svoje biološko stanište (biotop). Zato je najbolje da se postepeno aklimatizuju, izlaganjem sve nižoj temperaturi. Razliku od 5 °S između dnevne i noćne temperature podnosi većina biljaka.
Podizanje temperature podrazumeva da biljke nikada ne treba da stoje u neposrednoj blizini izvora toplote. Ukoliko u kući imate kamin, biljke treba postaviti što dalje od njega. Ako se opredelite za centralno grejanje, za biljke je idealno da radijatori budu što veći. To će omogućiti da se smanji temperatura izvora grejanja i da se prostorija ravnomernije zagreva. U stanu, sistem podnog grejanja ne odgovara biljkama jer suviše suši vazduh.
Smanjenje temperature je veoma važno. Mnogo je lakše osvežiti jednu prostoriju nego je zagrejati. Veoma je teško kontrolisati biljke ukoliko je temperatura iznad 22 ili 24 °S. Klima uređaji imaju manu jer isušuju vazduh. Ipak klima uređaji mogu se povremeno koristiti, ali biljku je u tom slučaju neophodno zalivati raspršivačima vode, tj. orošavati ih. Najbolji način za rashlađivanje prostorije je provetravanje.
Po pravilu biljke u jesen smanjuju potrošnju vode na minimum. Zato ih stalno pratimo, a količinu zalivanja prilagođavamo njihovim potrebama. Sa zahlađenjem (padom temperature) biljke automatski redukuju potrošnju vode, jer se usporavaju njihovi fiziološki procesi. I zato se povećava rizik od prekomernog zalivanja i pojava mogućnosti truljenja korena. Koliko treba zalivati neke biljke zavisi od vrste, mesta na kome se nalazi, kao i temperature u prostoriji. Ako je soba svetla i topla, biljke treba češće zalivati. Biljke koje cvetaju u toku zime treba češće zalivati, a one koje se u to vreme odmaraju ređe.
Tri pravila za zalivanje biljaka
Prvo, ne smete zalivati tako da saksija neprestano stoji u podlošku ili u ukrasnoj saksiji punoj vode. Drugo, zalivati treba mekom vodom, bez karbonata i hlora, po mogućnosti kišnicom, a ako je nemate prokuvanom ili odstajalom vodom. Treće, zalivati treba vodom koja mora imati bar temperaturu prostorije u kojoj se biljke nalaze, a još je bolje ako je nešto toplija. Zalivanje hladnom vodom i leti i zimi biljkama škodi.
Foto: housesitters
Ako je temperatura u stanu veća od 20 °S, u sredinu rozete bromelija (lisnate i cvetajuće biljke kao što su ananas, indijansko pero, tilandzija, ehmeja) treba sipati vodu, ali ne kvasiti suviše supstrat. Palme zalivati jedanput u 10 do 15 dana. Dracenu, kroton i fikuse zalivati jedanput u 10 do 15 dana. Božićni kaktus koji cveta u decembru i januaru ne treba zalivati sve dok se ne pojave cvetni pupoljci. Biljke koje cvetaju u toku zime ili krajem zime obično se zalivaju svaka dva do tri dana, čim se primeti da se zemlja prosušila. Ovo važi i za ciklame, kamelije, azaleju. Afričke ljubičice, iako cvetaju u toku zime, ne podnose mnogo vlage, pa ih treba zalivati umereno iz tacne. Na zalivanje kaktusa i sukulenata (biljke mesnatih listova) treba u toku zime zaboraviti, ukoliko se čuvaju na temperaturi od 8 do 10 °S. Ako se čuvaju na sobnoj temperaturi, zalivaju se na 20 do 30 dana. Biljke koje u toku zime zahtevaju hladnije mesto i temperaturu od 5 do 10 °S zalivaju se tek toliko da ne budu suve. Vodena palma mora biti dobro zalivena tokom cele godine. Voda za zalivanje treba da odstoji i da bude sobne temperature. Ostavite vodu da odstoji pre zalivanja bar 24 sata ili u nju dodajte malo sirćeta. Sirće će smanjiti pH vrednost vode i doprineti da biljka bolje iskoristi hranljive sastojke u njoj. Najbolje je prirodno jabukovo sirće koje je bogato mineralima.
Suviše ili premalo svetlosti može ograničiti rast biljke. Nedostatak svetlosti čini da biljka izgleda slabo, isušeno i istanjenih listova. Suviše svetlosti takođe smeta. Direktno izlaganje suncu duže od 1 do 2 sata dnevno može dovesti do pojave ožegotina na listovima nežnijih vrsta. Biljke možete čuvati na prozoru. Svaki prozor pruža različitu količinu svetlosti. Severni prozori izloženi su manje intenzivnoj i velikoj količini svetlosti, idealni za svo cveće, pa i kaktuse. Južni i istočni prozor pruža najveću količinu svetlosti, pa je potrebno zaseniti ih zavesom.
Veoma je važno da ne postavljate biljke pored ulaznih vrata u zimskom periodu. Nagli, česti ulasci svežeg vazduha bili bi po njih fatalni. Imajte na umu ovu pojavu kada kupujete biljke zimi. Ne uzimajte nikada biljke koje su bile pod vedrim nebom, sigurno je da su ostale preosetljive zbog loših uslova držanja. Mnogim osetljivim vrstama kao što su orhideje, biljke mesožderke i većina biljaka dlakavih listova prija blizina ventilatora koji se okreće malom brzinom.
Prihranjivanje biljaka
U jesen i tokom zime pada i potrošnja hranljivih materija, zato već u oktobru prestajemo sa prihranjivanjem sobnih biljaka. Prekomerno dodavanje bilo kakvog hraniva može da prouzrokuje gomilanje soli u supstratu, što može dovesti do fitotoksičnosti. Stepen i brzina potrošnje hraniva zavise od temperature vazduha. Kad temperatura vazduha padne, počinju da se stvaraju uslovi slični mirovanju sa minimalnim ili nikakvim rastom. Neiskorišćeno hranivo se akumulira u supstratu. Izuzetak su biljke kao što je mlečika (Euphorbia), azaleja (Azalea), ciklama (Cyclamen) koje cvetaju od pozne jeseni, pa sve do zime. Zato je njih potrebno prihranjivati jednom u 15dana.
Odstranjivanje osušenih delova biljaka
Kod cvetnica nastavljamo sa odstranjivanjem osušenih ili oštećenih cvetova. Kod lisno-dekorativnih vrsta nastavlja se odstranjivanje oštećenih i osušenih listova, kao i suvih grančica.
Preventivna kontrola biljaka
Nagla promena temperature, prekomerna vlažnost supstrata i promaja glavni su faktori rizika za oboljenja biljaka zimi.
Biljke preventivno kontrolišemo od napada vaši, grinja, bele leptiraste vaši, vunastih vaši i štitastih vaši. Belim leptirastim vašima i grinjama odgovaraju topli i suvi uslovi, a naročito im pogoduje centralno grejanje.
Što se tiče štetočina, njihova aktivnost opada i smanjuje se reprodukcija. Postojanje štetočina ne treba ignorisati i ne sme se prestati sa borbom protiv njih.
Mušice
Sledeći problem su mušice (Sciaride, Foridae, Bradizia sp.). Ovi sitni insekti polažu jajašca na površinu supstrata, a larve kasnije žive na odumrlom i organskom materijalu u razlaganju, kao što je treset, odumrlo lišće i korenje. Ne radi se, dakle, samo o neprijatnom osećaju kada nam ovi insekti ulete u lice, već upozorava i na mogućnost da se larve hrane tkivom korena. Verovatnoća za pojavu mušica je veća ukoliko je povećana vlažnost supstrata, tj. ako se pretera sa zalivanjem.
