Do nedavno, odnosno do početka ovog meseca, u Evropi je bilo određeno koliko će pojedine šećerane proizvoditi šećera. Međutim, EU ukida kvote za šećer, a tržište se prepušta ponudi i potražnji. Pitanje je da li će se stvari promeniti na gore ili bolje po srpske proizvođače šećera?
Prema zvaničnim podacima, Srbija je do sada mogla da izveze oko 180 hiljada tona šećera u EU (domaća proizvodnja šećera iznosi oko 400 do 500 hiljada tona godišnje). Ljubiša Radenković, šef kompanije Sunoko, je za N1 izjavio da nas sa sigurnošću očekuje zaoštravanje konkurencije i borba za povećanje efikasnosti proizvodnje. “ Ključ opstanka i razvoja domaće industrije šećera je u unapređenju domaće poljoprivredne proizvodnje u vidu povećanja kvaliteta i prinosa šećerne repe kao ključnog faktora za formiranje proizvodne cene šećera, a time posledično i njegovu konkuretnost.“ – rekao je Radenković za N1.
Podsećanja radi, pre dve godine ukinute su kvote za mleko, što je uzrokovalo hiperprodukciju i pad cena mleka. Šta nas očekuje nakon ukidanja kvota za šećer, još uvek se pouzdano ne može reći. Stručnjaci predviđaju da će jedan broj šećerana u Evropi da se, verovatno, ugasi. Dok drugi deo šećerana će prerađivati šećer iz trske. Sigurno je da će konkurencija biti jaka, kao i da neke srpske šećerane ne izdrže taj pritisak.
Agroekonomista Milan Prostran savetuje da bi možda bilo dobro da se proizvodnja šećera koncentriše, i opremi jedna velika. A sa ciljem da bude konkurentna na tržištu. Ograničavajući faktor je ukupan kapacitet pojedinačne šećerane, koji je u EU za deset puta veći.
Stručnjaci, takođe, smatraju da je potrebno da se uključi država, odnosno, da se ta proizvodnja podstiče subvencijama, kao i u zemljama članicama EU.
