Zašto se ljudi u sve većoj meri odlučuju za sadnju ovog drveta, a ne uobičajnih vrsta? Jedan od krucijalnih razloga jeste upravo njen intezivan rast. Paulovnija je biljka koja potiče iz Kine gde se koristi više od 3.000 godina. U Srbiju je Paulovnija stigla tek nedavno preko rasadnika koji je specijalizovan za proizvodnju i distribuciju ove sadnice. Radi se o klonu paulovnije za koju selekcionari iz Bugarske tvrde da može da izdrži temperaturu i od -26 C. Za podizanje zasada Paulovnije, koristi se Paulownia elongata, koja se pokazala kao najbolja od ostalih vrsta za plantažno uzgajanje (daje dugačko stablo skoro bez čvorova).
Ovo drvo nije tvrdo drvo, kao što je to hrast.Zbog lakoće i mekoće drveta u širokoj je upotrebi u drvnoj industriji. Drvo je i visokokalorično, tačnije idealno je za ogrev. Paulovnija je meka ali ne toliko meka koliko je laka. Paulovnija je spreman za seču u osmoj godini života.
Ljudima se savetuje da sade srednju gustinu, ta srednja gustina je 4×3 metara. Odnosno, 4 metara u proredu , a 3 metra u redu. Tačnije 833 sadnica po hektaru. Savet je da se nikako ne ide gušće od 3 metara. Jer ta biljka gubi prirast. Oko 800 komada biljaka mora da da u osmoj godini 800 kubnih metara sirovine. Svaka biljka će dati između 0,9 i 1,1 kubnih metara.
Paulovnija se može uvezti iz Kine, i cena se kreće od 300 $ pa do 600$ po kubiku građe. Nije ista cena građe i sirovog trupca.
Par napomena za one koje žele da posade paulovniju:
-
Sadnja se obično izvodi u periodu od 1. novembra pa do 15. aprila, ako se koriste formirane jednogodišnje sadnice. Dok sadnice Paulovnije iz saksija se mogu saditi od aprila pa do kraja avgusta.
-
Ukoliko se Paulovnija sadi za proizvodnju tehničkog drveta, onda se sadi oko 650 sadnica po hektaru površine. A seča drveta se vrši između osme i desete godine, kada drvo ima otprilike 1 metar kubni drvne mase.
-
Ukoliko se Paulovnija sadi za ogrev ili za proizvodnju biomase tada se Paulovnija sadi gušće
