Čovek je, tehnološkim usavršavanjem, omogućio sebi lakši i ugodniji način života, ali je zaboravio najvažniju stvar – PRIRODU. Podizanjem ljudske svesti o opasnosti globalnog zagrevanja, s kraja XX veka, kao i problemu upotrebe fosilnih goriva ( jer povećava količinu štetnih gasova u atmosferi), podstakla je ljude na razmišljanje.
U iznalaženju alternativnih rešenja, visokorazvijene i gusto naseljene zemlje Azije i Evrope, čine značajne napore da deo energetskih potreba podmire bio – gorivima – etanolom i biodizelom.
Za razliku od fosilnih goriva, bio – goriva mogu biti kvalitetnija jer pored ugljovodonika sadrže i kiseonik koji pozitivno utiče na sagorevanje. Ekološki su prihvatljivija bio – goriva jer ispuštaju manje štetnih gasova u atmosferu, što ima značaja i za očuvanje zdravije životne sredine. ( Glamočlija i sar., 2007).
Kako da proizvedemo više energije od naše zemlje?
Profesor Doktor Đorđe Glamočlija, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, je na osnovu silnih sastanaka širom sveta, kao i dugogodišnjeg iskustva, došao na ideju da da „mali“ doprinos razvoju energetskih useva kod nas.
Zajedno sa dva svoja studenta, Snežanom Stanković i Slavenom Prodanovićem, profesor Glamočlija je izabrao sve biljke koje bi se mogle gajiti na zapuštenim, devastiranim zemljištima, a koje ne bi uticale na prehrambene potrebe Srbije.
„Odabrali smo 25 vrsta, koji su odlični energetski usevi, daju veliku biomasu koja se vrlo lako pretvara u gasovito gorivo, tečno i čvrsto gorivo. Dali smo detaljan opis kako se te biljke gaje,gde mogu da se gaje. I ono što je najvažnije, gledali smo da se te biljke mogu gajiti uz upotrebu najjednostavnije mehanizacije. “ – istakao je profesor Glamočlija za emisiju Bolja zemlja, a povodom monografije koja je nastala kao plod njegovog rada i istraživanja.
Od 25 vrsta biljaka, mi ćemo izdvojiti samo neke od njih, poput: miskantusa, španske(gigantkse) trske, šafranike, kenafe, jatrofe, ricinusa, abutilona, soje, sudanske trave, dolihusa, lanika, konoplje.
Zanimljivo je da biljka lanik daje najkavlitetnije ulje koje se koristi za kompjutere, u kulerima (cooler), a nekada se koristilo i u avionskim motorima.
Dok npr. dolihos je najsličniji pasulju, ali ima ogromna stabla, veliku biomasu koja može da se koristi za proizvodnju bio – gasa.
Što se tiče naših agroekoloških uslova najpogodniji energetski usevi za sagorevanje u energetskim postrojenjima , od nabrojanog, bili bi gusti zasadi topole, balirana sojina slama i kineska šaš, a za proizvodnju biodizela uljana repica i suncokret.
