Naslovna Poljoprivreda Zaštita bilja Glistenjak

Glistenjak

3717
0

Glistenjak kalifornijskih glista je jedno od najkvalitetnijih do sada poznatih đubriva u svetu. To je visoko kvalitetno prirodno organsko đjubrivo bez ikakvih hemijskih dodataka. Humus glistenjak kalifornijskih glista balansira ishranu biljaka, stimuliše rast, povećava otpornost na bolest i sušu, ubrzava sazrevanje, poboljšava boje i veličine cvetova i plodova, ubrzava klijanje semena i stasanje rasada.

Postavlja se što bliže korenu biljke, zatim se zatrpa zemljom i obilno zalije. Kod preteranog tretmana biljaka humusom ne postoji opasnost da će biljke biti spaljene kao kod preterane doze hemijskog ili stajskog đubriva.

Crvene kalifornijske gliste ili crveni kalifornijski hibridi stvoreni su na Univerzitetu države Kalifornija tokom procesa hibridizacije različitih vrsta glista 1956. godine. Ovaj hibrid ubrzava nastanak biomase i eksploataciju podloge.

 

Uzgoj crvenih kalifornijskih glista

Uzgajanje glista u principu usmereno je u tri pravca od kojih svaki može biti potenciran u odnosu na onaj drugi.

Ciljevi gajenja glista

Prvi cilj gajenja glista je proizvodnja humusa, najfinijeg, najkvalitetnijeg organskog đubriva za sve vrste biljaka. Hraneći se stajskim đubrivom ona ga u svom organizmu razlaže, delimično se hrani njegovim sastojcima, a najvećim delom izbacuje u obliku humusa.

Uloga stajnjaka u uzgoju glista je dvojaka. Gliste stajnjak koriste kao osnovu za ishranu i kao sredinu u kojoj borave tj. životnu sredinu. Najveća pažnja mora da se pokloni kvalitetu stajnjaka. Stajsko đubrivo se sastoji od krutih i tečnih izmetina i stelje. Količina hranjivih materija zrelog stajskog đubriva zavisi od vrste i težine stoke, vrste hrane, količini stelje, načina držanja stoke.

Za uzgoj glista najpogodniji je zreli stajnjak. Sveži i poluzreo stajnjak nije pogodan. U svežem stajnjaku gliste umiru zbog visoke temperature koja se razvija pri fermentaciji, dok u poluzreli stajnjak gliste slabo ulaze. Kod nas se najviše koristi kravlji/goveđi i konjski stajnjak, gde prilikom korišćenja ove kombinacije morate uvek praviti balans i dobro paziti na Ph vrednost, odnosno na kiselost koju možete dobiti prilikom mešavina.

Drugi cilj uzgajanja glista je zbog mesa. Ta glista je takođe rod Crvenoj kalifornijskoj glisti, ali kod njih konačni proizvod nije humus već glista za ribolov, tov živine i svinja. Ovakve farme postoje u Holandiji gde gliste distribuiraju u skandinavske zemlje i šire, a zovu se „Eisenia Hortensis i Eisenia Fetida“; mnogo su mesnatije i veće od normalne crvene gliste. Koriste se u proizvodnji većih količina mesa glista koje predstavljaju pogodnu visokoproteinsku hranu za tov živine, riba ili svinja u svežem stanju ili prerađene u proteinsko brašno, gde se u Africi i Japanu već upotrebljavaju u ljudskoj ishrani.

Treći cilj uzgoja glista je rešavanje nekih od problema zagađenja čovekove sredine. Ova vrsta gliste se, uz posebne tehnologije koristi pri razgrađivanju fekalija, otpadaka sa velikih stočnih farmi brojnih industrijskih postrojenja i kanalizacionih mreža. Ovako dobijen humus nije pogodan za korišćenje u poljoprivrednim granama zbog prilično visokog prisustva teških metala, te se, uz posebna hemijska đubriva i sa posebnom mešavinom, može koristiti samo za stimulisanje cveća i travnatih površina u industrijskim zonama, kao i van industrijskih zona na travnatim površinama.

Temperatura

Temperatura stajnjaka ne sme da prelazi 25 stepeni. Svinjski, kokošiji, ovčiji i zečiji izmet trenutno kod nas nije naišao na primenu, jer za ove vrste stajnjaka potrebne su posebne pripremne tehnologije (i ako se nađu ove mešavine, kod svih osim kod svinjskog stajnjaka koriste se uglavnom pilotina i ova vrsta humusa se koristi za proizvodnju cveća). Retko ćete je naći u poljoprivrednim granama. Za gliste prvih nekoliko meseci donosi smrt i patnju jer Ph vrednost je uglavnom kiselastog porekla i za adaptaciju na ovakvu životnu sredinu potrebno joj je mnogo vremena.

Temperatura koja najmanje odgovara glistama je letnja temperatura, a ne zimska. Letnja temperatura lako kontroliše – ako je iznad 30 stepeni neophodno je intervenisati redovnim zalivanjem i tom prilikom treba se voditi računa o temperaturi vode koju morate praviti u  omeru temperature u leglu i spoljašnje temperature. Dovoljno je zalivati nekoliko minuta da bi se temperatura snizila na optimalnu temperaturu od 20 – 25 stepeni.

Ph je naučni izraz koji ukazuje na kiselost ili baznost zemljišta i određene organske materije. Idealna vrednost Ph za gliste je između 6,7 i 8. Ph vrednost 6 je kiselkasta, dok je 7 neutralna, 8 bazična. Na te tri tačke vrednosti Ph skale gliste će raditi i razmnožavati se bez ikakvih problema.

Takođe, gliste se mogu hraniti i organskim otpacima u kombinaciji sa stajskim đubrivom, a to su otpaci voća i povrća, slama i lišće, organski otpaci iz kuhinja i restorana, otpaci iz prehambene industrije, a kao poslasticu najviše vole da konzumiraju kartonske kutije, gde takođe morate da pazite na Ph vrednost.

Đubrivo treba da bude staro najmanje 3 meseca, a najviše 24 meseca i očišćeno od nečistoća.

Vlažnost

Vlažnost je još jedna od bitnih tačaka u uzgoju glista. Optimalna vlažnost za gliste je oko 80%, tačnije 82,5%. Zalivanjem se održava određena vlažnost u leglima. S obzirom na optimalnu vlažnost u leglima od oko 80%, ishranu legla stajnjakom sa 75% vlage prati minimalno zalivanje.

Bolesti glista

Praktično jedina bolest glista je poremećaj u metabolizmu zbog pogrešne ishrane, a koji nazivamo trovanje proteinom. Trovanje se javlja kod pogrešnog hranjenja, gde je posledica prevelika kiselost hrane ili podloge. U tom slučaju stavlja se kalcijum karbonat, kako bi se izbalansirala Ph vrednost u leglima.

Sakupljanje humusa

Ovo đubrivo nalazi se tačno između baze i hrane, zauzima poslednjih 15 do 20 cm, crne je boje i postiže svoju potpunu zrelost posle godinu dana od postavljanja legla. Na nedelju dana pred početak vađenja izostavi se jedna prihrana tako da se gliste „izgladne“. Zatim se obavlja prihranjivanje slojem od 4/5 cm poluzrelog stajnjaka, po mogućnosti zelene boje. U narednih 3-4 dana većina odraslih i znatan broj manjih glista preseliće se u ovaj sloj koji, zajedno sa njima diže i sprema na novopripremljenu osnovu. Ovo je ujedno i deoba glista u nova legla.

Najveću grešku prave ljudi koji počnu da se bave ovim poslom kako bi došli do brze zarade.   Gliste u proizvodnom procesu, koji traje 12 meseci ne jedu i ne prerađuju samo stajsko đfubrivo. One prerađuju i humus koji su dobile tj. svoj izmet. Veoma značajna stvar kod humusa jeste njegovo bogatstvo enzimima, a zrelost zavisi od vlažnosti i izbalansiranosti koja postoji između ugljenika i azota. 1t prosečnog humusa menja 5t stajskog đubriva.

Za pokretanje biznisa i gajenja glista

Gliste možemo gajiti na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Ovde takođe moramo dobro paziti na 3 bitna faktora, a to su: temperatura u leglu, vlažnost i Ph vrednost. Na otvorenom imate sezonu od marta pa do kasne jeseni, a u zatvorenom prostoru tokom čitavog proizvodnog procesa. Ovde se normalno razlikuju količine legala koje dobijete u proizvodnom procesu.

Standardi za pravljenje jednog legla zavise od prostora koji se koristi za proizvodni proces tokom jedne godine tj. da li ćete se ovim baviti profesionalno ili iz hobija s tim da vaša legla za gliste možete duplirati. Standardi za pravljenje legala nisu toliko bitni koliko sama postavka jednog legla.

U jednom leglu treba da bude 100.000 jedinki, odraslih glista, mladih i kokona.

Pre konačne odluke o bavljenju ovim poslom treba dobro znati razlikovati kišnu glistu od crvene kalifornijske gliste i po boji i po izgledu. Kišna glista je mnogo veća i deblja i nema crveno modru boju. Crvena je mala i jako mršava, a boja je modro crvena. Tu boju imaju zdravo odgojene gliste, dok male gliste prvi dan svog života sve do sedmog dana imaju belu boju i liče na vaške, tako da te gliste i ako vidite u vašem leglu nemojte ih bacati ili uništavati, od sedmog dana glista dobija roze boju koju zadržava sve do petnaestog dana svog života, modro-crvenu boju dobija posle tri meseca i imaće je sve do kraja svog života.

Životna dob glista na našim područjima je negde oko dve godine i ne postižu veću dužinu od 5 cm. Gliste koje su duže od toga i koje mogu da podnesu temperature i do 50 stepeni uzgajaju se za laboratorijske eksperimente, gde se dobijaju nove vrste glista, kao što su gliste za preradu industrijskog otpada. Svaka promena boje na glisti ukazuje na nemarnost i nebrigu. Ove gliste su poznate po visokim standardima čistoće i higijene koju treba da imaju. Svaka nebriga i pogrešna informacija koštaće glistu njenog života, a uzgajivača novca i truda jer se smanjuje leglo koje treba da se dobije na kraju proizvodnog procesa, a samim tim smanjiće se i količina dobijenog humusa.

Pre dobijanja Atesta za humus treba da se urade 2 analize, jedna na početku i jedna na kraju. Ovo je neophodno kako bi se stekao uvid u kvalitet humusa. Nakon dobijenog atesta stiče se i zvanično dozvola za prodaju proizvoda, a navedene stavke su prilično skupe.

Neprijatelji gliste

Neprijatelji Crvene kalifornijske gliste se dele u dve grupe – direktne i indirektne. U direktne neprijatelje spadaju one životinje koje se hrane glistama, a to su: krtica, svinja, miš, ptice, živina, stonoga, žaba i zmija. U indirektne neprijatelje spadaju oni koji svojim prisustvom u leglu remete glistama život, ishranu i reprodukciju: mravi, prolećni rep i babura ploskan.