Berba grožđa je ove godine počela nekoliko dana ranije u odnosu na prethodnu godinu. Kvalitet, bar onog konzumnog grožđa, je odličan ali je prinos znatno umanjen usled suše. Procenjuje se da će rod biti manji za trećinu.
Vinogradarstvom se u Srbiji bavi više od 80.000 domaćinstava, odnosno svako deseto poljoprivredno gazdinstvo u opisu svog zanimanja ima i gajenje grožđa.
Prema proceni dr Dragoslava Ivaniševića, sa Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, rod je ove godine otprilike za 30 odsto manji na Fruškoj gori, dok kvalitet varira. Ivanišević je istakao da temperature preko 36 stepeni imaju isti efekat kao i kada je napolju hladno. Naime, biljka troši vodu kako bi preživela.
S druge strane, u Ministarstvu poljoprivrede procenjuju da će rod grožđa biti za 20 odsto manji. Upravo zbog suše, u Ministarstvu očekuju bolji kvalitet grožđa. Tu se misli, pre svega, na vinograde koji su zalivani i starije vinograde gde biljke imaju dubok korenov sistem te nije došlo do stresa biljaka usled suše.
Vladimir Pavlović, vinogradar iz Udovica kod Smedereva, smatra da je vreme bilo idealno za grožđe, da je bilo manje prskanja i manje poležina, te da je slast veća. Dok savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo, Boban Marković ima drugačije mišljenje od Pavlovića. Prema njemu nije sve u šećeru, pogotovo kod vinskih sorti to može da bude i mana. “ Veliki deficit vodenog taloga koji smo imali ove godine morao je da se odrazi na vinovu lozu, da je bilo više vode, imali bismo krupnije zrno, jedrinu i veći prinos“ – objasnio je Marković, a preneo Blic.
U spoljnotrgovinskoj razmeni poslednjih godina vino ostvaruje stalni deficit, budući da se na našem tržištu nalazi sve više vina iz uvoza.
