Naslovna Poljoprivreda Ratarstvo i šumarstvo HARVESTERI U SRBIJI I EKOLOŠKA KATASTROFA

HARVESTERI U SRBIJI I EKOLOŠKA KATASTROFA

855
0

Krajem novembra pa sve do sredine decembra 2014. godine u Srbiji su se pojavili ledolomi i ledoizvale koji su nastali usled stvaranja klimatskih uslova i to kada je kiša padala danima kao i zgusnuta magla, koje su izazvale taloženje leda na krošnjama stabala. Taj teret je uslovio lomljenje ili izvaljivanje stabala. Ledeni talas je zahvatio celu istočnu Srbiju i napravio nezapamćene štete u JP „Srbijašume“ i to na području šumskih gazdinstava: „Južni Kučaj“ Despotovac, „Severni Kučaj“ Kučevo, „Timočke šume“ Boljevac, „Niš“ Niš i „Rasina“ Kruševac.  

Prema prognozama nastale štete u državnim šumama su preko 500.000 kubnih metara, a štete u šumama sopstvenika – privatnim šumama su preko 200.000 kubnih metara.

U saradnji sa Upravom za šume sačinjen je „Predlog mera i aktivnosti za sanaciju oštećenih šuma od ledoloma i ledoizvala na području istočne Srbije 2015. – 2018. godine“, i dostavljen kabinetu ministra. Navedeni materijal predstavlja operativni plan aktivnosti sa dinamikom izvođenja, obavezama pojedinih institucija, pravnih lica i pojedinaca. S obzirom da su velike štete nastale i u privatnim šumama, sačinjeno je „Obaveštenje za sopstvenike šuma o prijavi nastalih šteta i merama postupanja u cilju sprovođenja sanacije“.

LEDOLOMI I LEDOIZVALE

Kada pričamo o ledolomima i ledoizvalama, kao pojava to je prirodna nepogoda koju prouzrokuje hladno vreme, i to na nadmorskim visinama od 500 do 900 metara. Poslednji ledolom koji je zahvatio ovo područje desio se osamdesetih godina prošlog veka u toliko malom intenzitetu da mu nije ni dato na značaju. Ledolomi i ledoizvale su prirodne pojave od kojih ne postoji zaštita. To je elementarna nepogoda koja nastaje usled taloženja leda na granama. Usled težine koja se stvara na krošnjama, stabla pucaju i nastaju oštećenja. Kada se led taloži dan ili dva već nastaje problem, a u navedenom periodu došlo je do taloženja dugog petnaestak dana. Količina taloženja leda je bila tolika da je na nekim stablima bilo i po nekoliko tona leda. Stablo je bilo biloški stabilno i jako, ali je led pobedio i došlo je do lomljenja ili izvaljivanja.

SANACIJA I MEHANIZACIJA

Hektari i hektari pod šumom i četinara i lišćara su oštećeni, na delovima gde su pričinjene manje štete iz preduzeća JP Srbijašume kažu da će pratiti stanje i ostaviti da se o tome pobrine priroda, dok u onim šumama gde je šteta ogromna mora da se sprovede sanacija štete da ne bi došlo do ulančavanja.

Tamo gde se radi na sanaciji štete radi se u nekoliko faza, prvo se vrši seča ili traktorima harvester ili u nepristupačnim područjima za harvestere ručno se seče i krči, u drugoj fazi radi se izvlačenje drvnog materijala, a nakon toga sledi  treća faza i prava sanacija, a to je pošumljavanje i nega sastojina, a za to će biti potrebno od tri do četiri decenije da bi se šume vratile u stanje u kakvom su bile pre ledoloma i ledoizvala.

Koliko je šteta ogromna i koliko će biti potrebno vremena da se sve očisti vidi se i po tome što je prvi put ovo preduzeće moralo da iznajmi mehanizaciju, a radi se o traktorima tipa harvester. Radi se o mašinama koje veoma brzo i efikasno čiste i sređuju oštećena stabla. Jedna mašina zamenjuje desetak sekača, i na taj način ubrzava posao deset puta.

Kao što smo već rekli, oštećenja na stablima variraju i idu od 5 pa do 70 procenata, i shodno tome će se raditi krčenje i sređivanje. Ako je reč o procentu preko 70 onda sledi čista seča i nakon toga pošumljavanje, ili resurekcija ako se radi o izdanačkim šumama. Ako je reč o četinarima, posle seče i čišćenja obavezno ide pošumljavanje, a tek treba da se odluči da li će to biti opet četinari ili autohtone lišćarske vrste.

Procena je da u periodu od 2015. – 2018. godine u pet šumskih gazdinstava Boljevac, Niš, Despotovac, Kučevo i Kruševac treba sanirati i vršiti radove na korišćenju šuma u iznosu od 500 hiljada kubika. Najveće štete su u gazdinstvu Timočke šume gde je šteta preko 250 hiljada kubika.

Kako bismo bili svesni ove katastrofe potrebno je i izneti zabrinjavajući podatak, a to je činjenica da ćemo se od katastrofe ovog tipa  oporavljati u narednih 30 do 120 godina jer je to period koji je potreban oštećenim šumama da se oporave.