Republika Srbija je sticanjem statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji stekla pravo da konkuriše za predpristupna sredstva EU (IPA), a posebno za tj. petu komponentu namenjenu ruralnom razvoju, poznatom kao IPARD fonodovi. Ukupna raspoloživa sredstva su 175 miliona eura, koja se mogu iskoristiti do 2020. godine. Trebalo bi da ova sredstva budu dostupna našoj zemlji od sredine 2016.godine.
Cilj koriščenja sredstava iz IPARD fondova je dostizanje standarda EU, pa su programi, pre svega razvojni i odnose se na male i srednje proizvođače, kako bi ekonomski opstali u uslovima konkurentnosti, posebno u trenutku potpune liberalizacije trgovinskih odnosa. Treba napomenuti da svi tehnološki aspekti svake proizvodnje, moraju biti usklađeni sa evropskim standardima.
Peta komponenta predpristupnih sredstava EU ostvaruje se kroz podršku 9 različitih mera, koji su grupisane u 3 prioritetne ose.
One su:
1. Unapređenje tržišne efikasnosti, konkurentnosti i uvođenje standarda EU kroz investiranje u poljoprivredna gazdinstva. To se odnosi na rekonstrukciju postojećeih ili izgradnju novih objekata, podsticanje uspostavljanja organizacije poljoprivrednih proizvođača, kao i preradu i prodaju poljoprivrednih proizvoda (mehanizacija, oprema). Treba naglasiti da kod kupovine mašina postoje ograničenja koja se odnose na zemlju porekla, tj. mogu se kupiti samo one koje su proizvedene u EU ili u onim zemljama koje imaju poseban status(zemlje kandidata, potencijalni kandidati, zemlje EEA)
2. Pripremne aktivnosti za primenu agroekoloških mera – leader pristup, odnosi se na podsticanje organske proizvodnje, uvođenju novih kultura koje nemaju ekonomsku isplativost, bolje upravljanje đubrivima, ali i priprema i implementacija lokalnih strategija ruralnog razvoja.
3. Razvoj ruralne ekonomije i diversifikacija ekonomskih aktivnosti na selu kroz unapređivanje ruralne infrastrukture, kao što su putna mreža, telekomunikacije, vode, struja, otpad.
Takođe, radi se na unapređenju veština osoba angažovanih u poljoprivredi, hrani i šumarstvu, ali i na upotpunjavanju i razvoju ekonomskih aktivnosti na selu i tehnička pomoć, kroz praćenje, pripremu, evaluaciju i informisanje.
Najvrednija je prva mera, tj. investiranje u fizičku imovinu. Za te namene izdvojeno je 101.3 miliona eura. Tu su obuhvaćeni proizvođači mleka, mesa, voćari, povrtari, ratari.
Najmanji iznos donacije je 60 posto od ukupne investicije. Mladi poljoprivrednici do 40 godina starosti, imaju pravo na 65 posto sredstava, dok je za poljoprivrednike u planinskim oblastima odvojeno 70 posto. Za voćare i povrtare, namanji iznos je 10 hiljada eura, a maksimalni iznos ne sme da pređe 700 hiljada eura. Proizvođači mesa i mleka mogu da računaju na minimum 15 hiljada eura, tj. maksimalno 1 milion eura pomoći.
Makismalni iznos investicija može biti 1,5 miliona eura.
Ono na čemu stručnjaci insistiraju je da svi poljoprivredni proizvođači koji žele i nameravaju da konkurišu za sredstva Evropske unije, moraju da pripreme svu neophodnu dokumentaciju, napišu projekte, kao i da njihova gazdinstva budu registrovana, parcele upisane u katastar, a da ugovori o zakupu, ukoliko ih ima, budu dostupni. Neophodno je posedovati sva veterinarsko- sanitarna rešenja za držanje životinja, potvrde o umatičenosti grla, kao i potvrde o vakcinacijama.
Prilikom apliciranja za bespovratna sredstva, poljoprivredni proizvođači moraju imati sačinjen biznis plan, kojim se potvrđuje ekonomska isplativost investicije. Ukoliko one ne prelaze 5 hiljada eura, dovoljno je izraditi jednostavan poslovni plan koji će imati usaglašenu formu sa IPARD agencijom.
U uvodnom delu potrebno je naznačiti osnovne informacije o podnosiocu zahteva kao i predmetu poslovanja gazdinstva. Zatim se utvrđuje postojeća struktura i obim proizvodnje(za prethodnu, tekuću i godine u kojima se planira sprovođenje programa). Pored toga, treba navesti i troškove materijalnih inputa. Evidentiranje osnovnih sredstava na gazdinstvu predstavlja jedan od najvažnijih elemanata. Tu se navode precizni podaci o vlasništvu i strukturi zemljišta, površinama i vrednostima objekta, broju i kategorijama životinja, ukoliko ih gazdinstvo poseduje. Da bi se navela struktura prihoda gazdinstva, potrebno je napraviti projekciju prodaje, u koju se ubraja i amortizacija za već postojeću ili novu mehanizaciju, na godišnjem nivou.
Sledeći korak je prikaz strukture i dinamike investiranja i ulaganja. Tu spadaju svi troškovi, kako osnovnih tako i obrtnih sredstava, uz naznačene datume podnošenja zahteva, dobijanja sredstava, kao i završetak investiranja. Ukoliko se za realizaciju projekta uzima kredit, potrebno je napraviti obračun kreditnih obaveza, za svaku godinu.
Prilikom konkurisanja poljoprivredni proizvođači moraju da obezbede neophodna sredstva za realizaciju projekta, tj. na svom bankovnom računu moraju imati raspoloživ novac. Imajući u vidu da većina poljoprivrednika nema dovoljno novca, očekuje se da će država kroz različite vidove kreditiranja pomoći proljoprivrednicima.
Investicija ne sme biti započeta pre nego što se sredstva odobre. Takođe, nije dozvoljeno odustajanje od započetog projekta. Minimalni rok je 5 godina koliko investicija mora biti održiva, u suprotnom sredstva se moraju vratiti.
Troškovi se refundiraju u vrednosti od 50 posto (u nekim slučajevima 55 – 60posto) vrednosti investicija. Neophodno je imati sve račune i dokaze o uplati, koji se podnose prilikom kontrole.
Kontrola je višestruka.
1. Nulta kontrola je kontrola u fazi odobravanja projekta. Tu se prati da li je korisnik započeo investiciju ili kupio opremu za koju konkuriše. Ukoliko se utvrdi da jeste, zahtev se odbija.
2. Kontrola pre isplate sredstava ima za cilj proveru da li je investicija obavljena u skladu sa predloženim projektom.
3. Ex-post kontrola ili kontrola nakon isplaćenih sredstava i realizovane investicije utvrđuju održivost investicije i dostizanje standarda EU.
Sve kontrole mogu biti vanredne ukoliko se utvrdi neka neregularnost, prevara ili ne poklapanje dokumentacije.
Nakon odobravanja projekta, otpočinje se sa realizacijom, a korisnik sredstava iz IPARD fonda stupa u ugovorni odnos sa IPARD agencijom, sa jasno određenim pravilima i obavezama. Svaka promena mora biti odobrena od strane IPARD agencije.
Ono što je posebno važno je da su sve stručne i savetodavne službe na raspolaganju poljoprivrednim proizvođačima i kroz rad na terenu, organizuju tribine kako bi sve upoznali sa uslovima i načinima konkurisanja za IPARD sredstva. Ministarstvo poljoprivrede organizuje obuke potencijalnim korisnicima.
Naša zemlja treba da teži da što više iskoristi mogućnost i sredstva koja su obezbeđena od strane IPARD-a, jer se povećanjem potrošnje novca iz ovih fondova, kasnije kvalifikujemo za veća sredstva iz fondova Evropske unije.
Ana Adzić – novinar
Коментари су затворени.