Naslovna Poljoprivreda Ratarstvo i šumarstvo Istočna Srbija: Ratarstvo na 215 hektara!

Istočna Srbija: Ratarstvo na 215 hektara!

897
0

Svaka pomisao na istočnu Srbiju asocira na napuštena sela, mnogo hektara obradljivog  zemljišta zaraslog u korov, ali ovakvi slučajevi ulivaju nadu!

Vukašin Vučić, mladi poljoprivrednik iz opštine Knjaževac, koji se bavi ratarstvom, a uz to je student ratarstva i povrtarstva, pročitaćete koje kulture gaji, sa kojom mehanizacijom, u kakvim uslovima i kako prodaje žitarice..

Kada si krenuo da se baviš poljoprivredom i šta te je navelo na tu odluku?

„Poljoprivredom sam krenuo da se bavim relativno skoro, pre možda 7-8 godina. Prva parcela koju sam krenuo da obrađujem bila je površine 60 hektara. Ali pre toga, to zemljište nije bilo obrađivano 20 godina, zaraslo u korove, kupinu, razno drveće. Posle godinu dana sam odlučio da uzmem još dve takve parcele i da sve pretvorim u obradivo zemljište. Proces čišćenja i izvlačenja grana, drveća itd., trajao je pune tri godine.Bio je to mukotrpan posao. Kako smo koji deo uspevali da očistimo i da pripremimo za osnovnu obradu, bacili smo se na posao i krenuli sa setvom.“

„Na samom početku, obzirom na to da smo posedovali neku osnovnu mehanizaciju, prinosi su bili zadovoljavajući i zemljište se polako spremalo da ispuni svoj pun potencijal u svakom smislu. Narednih godina, kako su se prinosi povećavali, odlučili smo da nešto od stare mehanizacije prodamo, a zatim uložimo u novu i savremenu mehanizaciju.“

Zašto baš ratarstvo?

„Mene uglavnom interesuje ratarstvo i jednim delom povrtarstvo, pre svega zato što se radi na velikim površinama a sa malo radne snage, tako da su troškovi ali i brige oko organizacije radnika svedene na minimum.“

foto: V. Vučić
foto: V. Vučić

Da li obrađivanje tolike površine zemljišta iziskuje upotrebu savremene mehanizacije?

„Trudimo se da pratimo tehnologiju i njen razvoj u pravom smeru, primenjivanjem na našem gazdinstvu.Ono što mislim da je vredno pomena, a što se tiče mehanizacije jeste traktor sa kojim obrađujem zemljište ( Fendt 936 Vario ), zemlja je teška za obradu tako da mi savremena mehanizacija olakšava osnovnu i dopunsku obradu, na kraju dobijam odličnu strukturu zemljišta spremnu za setvu. Sejalica sa rotodrljačom za direktnu setvu i novi rasipač, a sve naravno usaglašeno sa navigacionim sistemima koji prati mašine od obrade, setve, đubrenja i prskanja, tako da imam minimalne gubitke, odnosno preklapanja prilikom rada. “

foto: V. Vučić
foto: V. Vučić

Što se tiče prinosa, da li si zadovoljan postignutim rezultatima?

„Rezultat svega toga su veoma visoki prinosi svih gajenih kultura na tim parcelama. Posebno sam ponosan na prinos suncokreta iz 2018. godine koji je bio 4 tone po hektaru.Ove godine je to za nijansu slabije, ali sam generalno zadovoljan. Sa pšenicom sam prethodnih godina ostvario prinos između 7 i 8  tona po hektaru što je iznad proseka za ovaj tip zemljišta. Što se tiče kukuruza, velika nadmorska visina i slabo otpuštanje vlage su faktori koji mi otežavaju proizvodnju i znatno smanjuju prinos tako se fokusiram na pšenicu i suncokret. „

Gde nalaziš tržište za svoje proizvode?

„Svoje proizvode uglavnom prodajem na berzi, po ceni koja je u tom trenutku aktuelna. Pratim tržište, dešavanja, kao i dramatične promene u pogledu ponude i tražnje. „

„Narušavanjem osnovne tržišne paradigme, kada ponuda ne može da zadovolji apetite tražnje, odnosno kada je ponuda manja od tražnje, tas na ovoj veoma osetljivoj vagi pomera se u neželjenom smeru. Tada se javljaju pojedini problemi sa prodajom žitarica i njihovom distribucijom.“

„A to se upravo dešava u minule pola decenije, od tada aktivno pratim tržište, tako da mi je taj period posebno upečatljiv. Samo u poslednje četiri godine tri puta je ukupna ponuda kukuruza i pšenice bila ispod nivoa ukupne predviđene tražnje i poremećeni bilansi su prouzrokovali pad nivoa zaliha, pre svega na Svetskom tržištu žitarica.“

„Zbog toga je ne samo interesantno nego i nužno pomno posmatrati i pratiti tržište žitarica, posebno tri najznačajnije žitarice: pšenicu, kukuruz i suncokret,  jer  one predstavljaju praktično dve trećine od ukupne ponude. Žitarice su najpouzdaniji pokazatelj za praćenje i formiranje cena hrane u svetu.“

Kada uzmemo u obzir studije i posao vezan za poljoprivredu, šta planiraš u budućnosti?

„Sve ovo za mene predstavlja jedan veliki izazov, gde od sebe očekujem da neprekidno učim, napredujem i da ostvarujem što veće prinose u skladu sam uslovima u kojima radim. Trenutno obrađujem 215 hektara zemlje i ne planiram da tu stanem. To će naravno zahtevati da i dalje ulažem u nove ideje, a to je pre svega da zaokružim proces proizvodnje preradom žitarica i to u pogledu iskorišćavanja energije koja se može dobiti siliranjem određenih vrsta žitarica.“

M.S.