Poljska je jedina članica EU gde je samo 2.000 hektara u posedu stranaca. Uglavnom iz Nemačke, Danske i Holandije. U odnosu na Bugarsku i Rumuniju, koje su rasprodale ogromne posede strancima, Poljska je uspela da izdejstvuje 12 godina odlaganja prodaje zemlje strancima. Na koji način je izdejstvovala?
Naime, uoči članstva Poljska je izašla pred Brisel sa jakim argumentima koje evropska komisija nije mogla da ospori. U to vreme Poljska je bila u postupku restitucije, a dohodak domaćeg stanovništva bio je niži u poređenju sa državljanima EU. Poljskoj agenciji za zemljište je još 1999. godine prebačeno na upravljanje oko 4 i po miliona hektara zemlje državnih preduzeća. A prilikom zakupa zemljišta prioritet ima lokalno domaćinstvo.
Prema rečima Valdemara Humieckog, direktora poljske agencije za zemljište, Srbija mora da da prioritet iznajmljivanju a ne prodaji poljoprivrednog zemljišta.
Po isteku tranzicionog perioda u toku prošle godine, Poljski propisi su izmenjeni ali i dalje su prilično striktni. Prema propisima kupac može da bude samo onaj koji ispunjava posebne uslove: da je kvalifikovani poljoprivrednik, vodi porodičnu farmu sa površinom do 300 hektara i najmanje pet godina živi u opštini u kojoj se nalazi gazdinstvo. Prvi na redu su raniji zakupci, a tek potom na red dolaze najbolje izlicitirane ponude.
Humiecki navodi da su imali proteste zbog toga što su se akcionarski fondovi udruživali i konkurisali za zemlju te lokalni proizvođači nisu imali nikakvu šansu. Ali sada su dobili dozvolu da kontrolišu svaku razmenu.
Pre ulaska u EU prosečna cena državne zemlje u Poljskoj bila je 1000 evra po hektaru. Dok prošle godine je dostigla od 8.000 do 12.000 evra. Zemljište je gotovo nedostupno malim porodičnim gazdinstvima.
Da li je moguća primena ovog modela i u Srbiji?
Do 1.septembra ove godine u Srbiji mora da se reši pitanje prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima, jer nakon tog datuma na snagu stupa Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Ukoliko se ne reši ovo pitanje, bićemo prva zemlja koja je pre ulaska u EU u potpunosti liberalizovala tržište i izjednačila prava stranih i domaćih državljana pri kupovini zemljišta.
Međutim, privilegije koje je Poljska imala, Srbija ne može da očekuje jer je prekasno za pregovore o dobijanju tranzicionog perioda.Ministarstvo poljoprivede najavljuje niz ograničavajućih mera kroz izmenu Zakona o zemljištu, a uz to pominje se i primena tzv. poljskog modela.
