Lipa, drvo (Tilia), možda je jedna od najstarijih vrsta na planeti. Ona se pojavila u doba dinosaurusa, pre mnogo hiljada godina i postojala je u pred – ledeno doba. Dokaz o ovom su očuvani reliktni lipe, koji se nalaze u Sibiru i na Uralu, u Novosibirskoj oblasti, u Omskok regionu, u Kemerovo regionu i nekim drugim oblastima. Od tada do danas, promenila je i oblik i klimu i lokaciju gde raste. Rasprostranjena je u umerenoj zoni severne hemisfere. U našoj zemlji rastu četiri vrste lipa: Tilia tomentosa (bela, srebrna lipa), T platyphyllos (krupnolisna, rana lipa), T cordata (sitnolisna lipa), T caucasica (crvenkaste grančice).
Lipa – istorija
Ime roda Lipa (Tilia) je dobila po karakterističnim bledo žutim listićima, koji podsećaju na krila zmaja. Prevedeno sa grčkog „ptilon“ znači „krila, perce“, od priperaka koji lete sa plodom. Lipa se pominje u antičkoj grčkoj mitologiji, kod drevnih naučnika i pisaca. U to doba je nazivaju „zlatnim drvetom“, ceneći njenu lepotu, dugovečnost, medicinsku i praktičnu upotrebu. Ljudi su, na kraju krajeva smatrali lipu svetim drvom. Oni su verovali da lipa donosi sreću i da štiti dom. Lipu su sadili u blizini kuće, hramova i palata. Drevni Sloveni lipu su smatrali boginjom ljubavi i lepote, a hrišćanima je bila drvo Bogorodice. Svaki narod je imao svoju legendu i mitove i verovali su da u stablu lipe nestaju munje, da će štititi od zlih duhova, a proizvodi od lipe će služiti kao talisman. Ljudi su u lipi našli spas za mentalne rane, telesne bolove, utehu i lečenje.
Lipa – korisna svojstva i upotreba
Lipa je imala veliku praktičnu primenu u životima ljudi. Sloveni su pravili sandale, kutije, užad i druge korisne stvari u životu. Od mekog drveta lipe izrađivali su kašike, činije, točkove, drške za alate. Lipa je našla primenu u izgradnji, pa se na Kavkazu, do današnjeg dana, od širokih stabala, oko dva metra u prečniku, prave bačve za presovanje grožđa. Iako je lipa drvo koje nije toliko jako, za mekoću i laku obradu ono nema premca. Ne krivi se, ne puca, dobro drži tiplove i ne gubi volumen, pa se drvene skulpture, ikonostasi, muzički instrumenti, suveniri, posuđe, šperploče, unutrašnji delovi nameštaja, obloge za završnu obradu kupatila i saune, ugalj za crtanje i mnogo još toga pravi od lipe.
Cveće od lipe se koristi za aromatizovanje u proizvodnji likera i rakije, za proizvodnju čajnih smeša, za parfeme. Lišće, pupoljci i kora drveta, koristi se u medicinske svrhe i u biljnoj kozmetici.
Pčele sakupljaju med najviše sa lipe, zato nije ni čudo što se lipov med naziva kraljem meda. Stablo lipe je izuzetno dekorativno i izdržljivo, lako se oblikuje, otporno je na bolesti i štetočine. Dugo se koristi u izgradnji parkova, a idealano je za uređenje gradova, kula i dvorišta. Dobar je izbor za pravljenje drvoreda, aleja. Stvara gustu hladovinu leti, i ima sposobnost da raste duboko u senci gotovo bez održavanja. Opalo lišće od lipe poboljšava plodnost zemljišta mnogo bolje nego od druge vrste drveća. Dobar je absorbent zagađenih materija, tako da igra važnu ulogu u gradovima i industrijskim zonama.
Ljubav i zahvalnost prema drvetu, dovela je da je čovek po njoj nazivao mesece u godini, davao imena gradovima… : jul – kod Belorusa je „lipen“, kod Hrvata «jun», Litvanaca „liepa“. Lišće i grane od lipe prikazivani su na zastavama, grbovima, novčićima različitih zemalja. U čast lipa gradovi su Lipno (Poljska, Češka Republika), Lipljan (Srbija), Lipovec, Lipovka (Ukrajina), Lipetsk (Rusija), Lipovka, Podlipki i drugi ruski gradovi i sela.
Žana Spaić – dipl. inž. šumarstva
