Naslovna Vesti Kakav je UTICAJ SRPSKOG SELJAKA na privredni rast

Kakav je UTICAJ SRPSKOG SELJAKA na privredni rast

1956
0

Učešće poljoprivredne proizvodnje u BDP Srbije se tokom poslednjih godina kreće između šest i sedam odsto što je duplo više nego u novim članicama EU iz centralne i istočne Evrope i preko četiri puta više nego u celoj EU. Poljoprivreda u evropskim zemljama koje se karakterišu visoko-produktivnom proizvodnjom, kao što su Holandija, Danska ili Francuska učestvuje sa manje od dva odsto u BDP.

Srbija se prema učešću poljoprivrede u BDP nalazi na četvrtom mestu u Evropi, a veće učešće od nje imaju samo zemlje regiona – Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora. Visoko učešće poljoprivrede u BDP Srbije posledica je pre svega niskog nivoa razvijenosti drugih delatnosti, a ne visoko-produktivne poljoprivredne proizvodnje.

Izvor: Shutterstock/Fotokostic

Ukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji tokom prethodne tri godine se kreće u intervalu od 2,3 do 2,7 milijardi evra, što je slično proizvodnji u Slovačkoj ili Belgiji. Vrednost poljoprivredne proizvodnje iskazana po svetskim cenama (paritet kupovne snage) u istom periodu je bila veća i kretala se u intervalu od 4,8 do 5,3 milijarde evra, što je malo više od Albanije i Bugarske.

Sa obzirom na visoko učešće poljoprivrede u BDP postavlja se pitanje kako dinamika poljoprivredne proizvodnje i njena varijabilnost utiču na dinamiku i varijabilnost BDP Srbije? Od početka 2000-ih poljoprivredna proizvodnja u Srbiji je imala opadajući trend, tako da je fizički obim poljoprivredne proizvodnje u periodu 2013-2017. godina bio manji za 8,5 odsto nego u periodu 2001-2005. godina.

Izvor: Klub 100P Plus

Na osnovu prethodnih podataka sledi da je poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u poslednjih 20-ak godina nepovoljno uticala na rast njenog BDP. U istom periodu obim poljoprivredne proizvodnje u EU je povećan za sedam odsto, dok je u novim članicama rast iznosio oko 13 odsto. Da je poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u istom periodu rasla po prosečnoj stopi rasta u zemljama CIE, BDP poljoprivrede, a time i ukupni BDP bi bili veći za oko 500 miliona evra.

U zemljama EU postoje velike razlike u trendu poljoprivredne proizvodnje – dok u nekim zemljama (Bugarska i Hrvatska) proizvodnja snažno opada, u drugima stagnira (Rumunija), dok u trećim (Mađarska, Češka i Slovačka) proizvodnja snažno raste.

YouTube Screenshot
Izvor: South Media

Zemlje u kojima obim poljoprivredne proizvodnje (Bugarska, Hrvatska, Rumunija, Srbija) opada ili stagnira imaju dve zajednička osobine – nalaze se na sličnoj geografskoj širini i imaju slabe institucije i lošu agrarnu politiku. Stoga je moguće da su uzroci pada poljoprivredne proizvodnje nepovoljne klimatske prilike, ali i slabe institucije i loša agrarna politika. Naravno, ova dva faktora mogu da deluju udruženo – loša agrarna politika, između ostalog, podrazumeva da se poljoprivredna proizvodnja ne prilagođava klimatskim promenama.

Važna karakteristika poljoprivredne proizvodnje u svim zemljama je njena visoka varijabilnost tokom vremena.

Video Screenshot
Izvor: Nova.rs

Varijabilnost stopa rasta poljoprivredne proizvodnje u evropskim zemljama, nakon 2000. godine je 3,5 puta veća od varijabilnosti rasta BDP. Osnovni uzroci visoke varijabilnosti obima proizvodnje su velike i nagle promene cena poljoprivrednih proizvoda i varijacija vremenskih prilika.

Stoga je važno da se varijabilnost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji uporedi sa njenom varijabilnošću u drugim evropskim zemljama, kao i da se proceni u kojoj meri ona utiče na varijabilnost BDP Srbije.

Video Screenshot
Izvor: Nova.rs

U evropskim zemljama nakon 2000. godine u proseku jednom u četiri do pet godina poljoprivredna proizvodnja opadala za više od pet odsto, dok se pad od preko 10 odsto dogodi u proseku u toku u jedne decenije.

U navedenom periodu u Srbiji je poljoprivredna proizvodnja čak tri puta imala veći pad od 10 odsto, dok je čak šest puta pad bio veći od pet odsto. Kao mera varijabilnosti korišćena je standardna devijacija stope rasta poljoprivredne proizvodnje u poslednjih 10 godina.

AI generisana fotografija
Softver: Stable Diffusion

Na osnovu narednog grafikona očigledno je da je varijabilnost stope rasta poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u navedenom periodu bila približno na nivou proseka zemalja CIE. Sa grafikona 2. vidi se da su Rumunija i Mađarska imale veću varijabilnost poljoprivrede od Srbije, dok je Bugarska imala sličnu varijabilnost kao i Srbija.

 

Blic