Paprika se koristi u ishrani oko 5,000 godina. Prvo u Južnoj Americi, a odatle se paprika proširila širom sveta. Od tada pa sve do sada naši povrtari uvek imaju neku novu ideju, neku novu tehniku.
Porodica Nikolić iz Brestača, bavi se rasadom paprika, i rade jedan hektar površine pod plastenicima, i hektar i po na otvorenom. Od toga 30-ak niskih tunela i 20-ak visokih plastenika. Gotovo cela porodica je fokusirana na papriku.
Ove godine Slobodan je ušao u proizvodnju rasada u najtežim uslovima, veoma rano, polovinom Januara. Sejanje rasada za plastenike Slobodan Nikolić je obavio oko 17.januara. Pikiranje oko 15-og februara. A na otvorenom su sejali oko 17-og februara.
Sve u zatvorenom, to jest u plastenicima, je već kod Nikolića rasađeno. A sve na otvorenom se trenutno rasađuje. Cilj Slobodana Nikolića je da dobije što raniju papriku i da je što duže eksploatiše, i to bez grejanja plastenika.
Slobodan radi oko 65,000 struka (sveukupno i u plastenicima I na otvorenom) , a odnos je pola pola – pola radi Blondi, pola Bobitu.
Ovaj rasad je morao da bude pokriven agrilom, kada je tek rasađen. Kako bi se sačuvao od mrazeva i dok temperature nisu bile kao što su sada. U proizvodnji rasada se koristi folijarna prihrana. Nikolić ne koristi startni suptrat nego one koja su dosta jeftinije i koji se koriste kasnije .
Po prvi put ove godine u plastenicima Slobodan je odlučio da podigne bankove. Banak je posebno neophodan paprici u početku, da bude ocedita i da ima vazduh, kako ne bi došlo do truljenja korena. I uz to da ne dođe do prenosa nekih bolesti. A na banku je jednostavno uzdignut i ima vazduh, te se cedi brže.
Što se tiče gustine sadnje Slobodan sadi od 4 do 5 biljaka po kvadratu. Sa orezivanjem kasnije i kidanjem zaperaka (seče treću granu).
Paprika se orezuje samo jedanput u početku, a posle toga ne. U čemu je svrha da se paprika oreže? U pitanju je sklop biljke. Jednostavno biljka ne bi mogla da izdrži da bude mnogo bujna i davala bi male plodove. A ovako se dobija više prve klase nego druge, što je i cilj.
Navodnjavanje kod Slobodana u Brestaču je dosta jednostavno. U metalnu cevku je zavarena jedna manja cevka. Kada radi dizel pumpa ona stvara podpritisak i isisava vodu iz dubine. A sa tim srče i rastvoreno sredstvo za prihranu.
Zanimljivo je da Slobodan umesto okiten creva koristi najobičnije kanalizacione cevi od čvrste plastike. Ovo je po Slobodanu najefikasnije moguće rešenje, što se tiče navodnjavanja. Dosta se lakše zamenjuju kanalizacione cevi od okiten creva, ukoliko se polomi, i dosta je jeftinija.
