Naslovna Poljoprivreda Voćarstvo i povrtarstvo Kako pripremiti zemljište i u koje vreme zasaditi ren?

Kako pripremiti zemljište i u koje vreme zasaditi ren?

2331
0

Jedna od veoma popularnih začinskih biljaka je ren, bez koga je praznična trpeza uz praseće pečenje gotovo nezamisliva. Nije preterano zahtevan za gajenje tako da se kod nas gaji na mnogim parcelama na veliko, a kako je potražnja za ovom biljkom velika oni koji se odluče za njega mogu da ostvare dobar prihod.

Ren se sadi u brazde sa rastojanjem 70 x 10 cm, razvija veoma jak, razgranat koren. Gaji se van plodoreda, a posle njega, iz žila koje ostaju, teško se čisti parcela, pa se u drugim usevima pojavljuje kao korov. Po zapuštenim mestima, nekadašnjim dvorištima i baštama, nalazi se kao podivljala vrsta. U našim uslovima ren se razmnožava reznicama. Izuzetno donosi seme, ali se ne koristi. U Americi postoje sorte koje se gaje preko semena.

Reznice se dobijaju tako što se koren rena, star dve ili više godina, dug oko 30 cm i debeo 3 do 4 cm, polaže u otvorenu brazdu horizontalno na dubini od 15 do 20 cm. Tako u svaku drugu ili treću brazdu, da bi se dobilo međuredno rastojanje od oko 70 cm. Iz ovako položenih korenova sa donje strane se razvijaju žile, sa gornje izdanci koji izbijaju na površinu. Ovo se radi u rano proleće, kako bi cele godine ren rastao i do jeseni formirao izdanke debele oko 1 cm i duge 15 do 30 cm. Tokom vegetacije treba usev okopavati, prihranjivati, navodnjavati, po potrebi štititi od bolesti i štetočina. U jesen, pred nastupanje jačih mrazeva, ren se vadi plugom i ubiraju se mladi izdanci.

Reznice rena mogu da se dobiju i od ,,glava“ korena koje se javljaju kao otpadak pri industrijskoj preradi. Glave rena sade se u jesen ili u rano proleće na rastojanju od 60 x 25 cm, na dubini od 5 do 10 cm. Za jednu vegetacionu sezonu svaka ,,glava“ daće po desetak korenova debljine olovke, koji mogu da se koriste kao reznice. Ovako spremljene reznice spremne su za prolećnu sadnju. Mogu se čuvati u pesku u trapovima, podrumima ili hladnjačama na temperaturi od 0 do 2 stepena i relativnoj vlažnosti vazduha od 97% do 98%.

Rasađivanje ili sadnja reznica rena treba da se obavi u dobro pripremljenom, plodnom zemljištu, rano u proleće, obično u martu. Zbog toga parcelu za ren treba poorati u jesen, duboko i zaorati 20 do 30 tona zgorelog stajnjaka po hektaru. Ako se raspolaže pojedinačnim mineralnim đubrivima, onda se u jesen rasturaju fosforna i kalijumova đubriva u količini od 500 do 600 kg/ha, a u proleće azotna đubriva u količini od 250 do 300 kg/ha. Međutim, obično se mogu nabaviti kompleksna NPK đubriva. Njih treba rasturiti u proleće pred pripremu zemljišta za sadnju, odnosno 600 do 700 kg NPK đubriva u odnosu 1:2:2, ukoliko je u jesen unet stajnjak.

Ren se sadi u brazde sa rastojanjem 70 x 10 cm. U otvorene brazde dubine 15 do 20 cm reznice se postavljaju koso, pod uglom od 45 stepeni tako da gornji kraj malo štrči napolje. Ukoliko reznice nisu očišćene od pupoljaka i žilica kao što je rečeno, u jesen, onda to treba uraditi pred sadnju. U poslednje vreme sadnja se obavlja i vodoravno, polaganjem reznica u brazde duboke 10 do 15 cm. Za jedan hektar rena treba oko 145.000 reznica (sadnica) ili 750 kg, ako odgovaraju traženom kvalitetu dužina 15 do 20 cm, debljina 1 do 2 cm, težina 50 do 60 grama.

Pre sadnje mogu se koristiti herbicidi. Pored okopavanja, prihranjivanja i navodnjavanja, kod rena se često primenjuje jedna specifična mera nege. Odgrće se koren do dna i struže oštrom krpom, tako da se odstranjuju postrane žilice i pupoljci i biljka se nagoni da formira dug i debeo koren. Naravno, opet se zagrne sitnom zemljom. Ova mera, poznata kao „treniranje“ rena ima veću primenu u Nemačkoj i Mađarskoj, dok kod nas nije zastupljena. Ovo se radi u julu ili avgustu, naravno kod biljaka koje su posađene uspravno.

Ren odgajen iz kvalitetnih, jakih sadnica, kao što je opisano, stiže za berbu iste godine u jesen. Ako su sadnice bile kratke i tanke, onda ga treba brati tek posle dve godine. Ren zasađen u redove može se vaditi mehanizovano specijalnim nožem, podrivačem koga vuče traktor. To treba uraditi pre nego što se zemlja smrzne. Od zemlje, lišća i žilačisti se ručno, a onda pere. Koren je obično dug 25 do 30 cm i debeo 2,5 do 3,0 cm. Vezuje se u snopiće i pakuje u gajbice. Po jednom hektaru može da se ubere 12 do 13 tona. Ren se preko zime čuva kao i reznice u trapovima, pesku ili hladnjačama, pod uslovima koji su već navedeni. Kod nas su po baštama i vinogradima proširene stare, odomaćene populacije koje se obično odlikuju velikom otpornošću na zimu, belim, veoma ljutim, razgranatim korenom i sterilnošću cvetova. U Americi postoje sorte koje donose seme, što omogućava proizvodnju jeftinog rasada. Postoje i različite sorte, kako po ukusu, tako i po boji pokožice i mesa korena (žute, roze, crvene).