Lucerka je vodeća i najvažnija krmna biljka u Srbiji od koje se dobija kvalitetna stočna hrana. Međutim, malo je lucerišta kod nas koja izgledaju baš reprezentativno i koja donose kvalitetno seno 6 ili 7 godina. Prosek je 3 do 4 godine, a razlog je što se korovi i miševi retko suzbijaju.
Ako je lucerište tek zasnovano, nakon brzog nicanja lucerka se sporo razvija u početnim fazama. Brz porast korova, već u startu može dovesti do ugušivanja biljaka i proređivanja useva što već u samom početku ne valja. Mnogi svoju borbu protiv korova zasnivaju na ranijoj kosidbi, a ne na primeni herbicida. Ovo je potpuno pogrešno, jer prvi otkos naročito u godini zasnivanja treba uraditi tek u vreme precvetavanja lucerke. Svaka kosidba koja se uradi pre ove faze može dovesti do proređivanja useva jer se biljke još nisu dovoljno ukorenile. Međutim, svaki naredni otkos treba raditi od faze butonizacije do početka cvetanja jer je u toj fazi najpovoljniji odnos prinosa i kvaliteta krme.
U ovom momentu najveći značaj imaju zimski i ranoprolećni korovi kao što su: gorušica, divlja rotkva, hoću-neću, mišjakinja, maslačak i još mnogo drugih, a nakon prvog otkosa možemo očekivati pojavu štira, pepeljuge, palamide, kiseljaka, sirka i ostalih širokolisnih i uskolisnih korova.
Da biste održavali lucerište, imali visoke prinose odličnog kvaliteta morate vaša lucerišta redovno čistiti od korova, moja preporuka je da kada vam lucerka dostigne visinu od 10 do 20 cm (važi i za staru i za tek zasnovanu lucerku) uradite tretman:
Butoxone DB 1,5-2 l/ha uz dodatak 8 grama preparata Piano jer ova kombinacija poseduje dobra sinergistička svojstva, tako da je efikasnost kada se primene zajedno znatno bolja nego njihova razdvojena primena. Ovom kombinacijom suzbijamo sve širokolisne korove koji se mogu naći na lucerištima, a pošto će se u toku vegetacije sigurno pojaviti i uskolisni (travni) korovi oni se mogu vrlo lako ukloniti primenom preparata Flupisor u količini 1 l/ha.
Osnovna ideja ove preporuke je da pomognemo proizvođačima da kose lucerku, a ne korove na svojim parcelama.
Dejan Reljin, M.Sc.
