U Turskoj, prirodni uslovi pogoduju razvoju stočarske proizvodnje. Istočna regija koja ima polupustinjsku klimu, ima povoljne uslove za razvoj stočarstva. Grad Van lociran na istoimenom jezeru od koga se navodno mrežom cevi, voda transportuje u celu Tursku, jedan je od regiona gde se razvija stočartsvo, premda je profesionalna proizvodnja skoncentrisanija u razvijenijim regionima.
U Turskoj je osnovni problem što najveći broj gazdinstava ima svega nekoliko grla stoke, prvenstveno za sopstvene potrebe gde dominiraju tradicionalni načini gajenja stoke koji su prilično primitivni. Siromašna ishrana i veterinarska kontrola ne dozvoljavaju da budu na zavidnom nivou. Međutim poslednjih godina uočene su tendencije da se proizvođači sve više opredeljuju za intenzivnije sisteme proizvodnje.
U proizvodnji mesa u Turskoj, govedina prednjači i zauzima oko 3/4 ukupne proizvodnje dok ostalo otpada na ovčije meso, koze i živinarstvo.
Zanimljiv je podatak da u Turskoj postoji 3 miliona farmi i 22 miliona farmera, a proizvodnja mleka u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje učestvuje sa svega 8,5% od čega opet najveći procenat otpada na proizvodnju ovčijeg mleka.
Odabir odgovarajućih rasa ovaca koje se gaje iksljučivo radi mleka omogućava i mehanizovanu mužu što Tursku svrstava na prvo mesto po proizvodnji ovčijeg mleka sa količinom od 800 000 tona.
Na sajmu stočartsva koji je održan u Antaliji od 24. do 28. oktobra polemisalo se na nekoliko panela o tome kako da se unapredi stočarstvo. Dodeljene su i nagrade za inovaciju, a kompanije pokazuju spremnost da prezentuju svoja dostignuća u proizvodnji dok posebna komisija analizira, ocenjuje i dodeljuje zlatna i srebrna priznanja. Na kraju, uključuje se i država koja ne pravi razliku između stočarske i biljne proizvodnje, pa izdvaja sve veća sredstva za subvencije čime zadržava proizvođače na selu, jer je sve podređeno uspešnoj i plodonosnoj proizvodnji hrane, kako za sopstvene potrebe tako i za izvoz.
Dipl. inž. polj. Goran Veljković
