Direktor Udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković izjavio je, za novinsku agenciju Tanjug, da bi uljanoj repici i pšenici dobrodošao sneg koji bi ih pokrio i dodatno pomogao da sačuvaju vlagu za prolećni razvoj.
Foto: Pixabay
Kako napreduju pšenica i uljana repica?
Izrazito visoke temperature za ovo doba godine, koje se ne pamte godinama unazad, prouzrokovale su cvetanje uljane repice. “ Tako da je uljana repica ušla u nešto veću fazu razvoja nego što je uobičajeno za tu uljanu kulturu. S obzirom da nema padavina, ako naiđu golomrazice – koje su već od -10 stepeni, onda će uljanoj repici naneti ozbiljne probleme.” – izjavio je za RTV agronom Milan Milkić.
Što se tiče pšenice izgleda dobro, nalazi se u fazi bokorenja, ali je i njoj neophodna vlaga. “ Počele su već bolesti na ječmu, počele su bolesti na pšenici, a I došlo je vreme da se krene uslovno sa prvom prihranom pšenice. Znači, trebalo bi već da se krene sa rasturanjem azotnih đubriva.” – istakao je Milkić.
Kakva je bila prethodna godina za poljoprivredne proizvođače?
Za poljoprivredne proizvođače, kako je naveo Saković, 2017. godina je bila najteža – kako zbog suše, tako i zbog izuzetno tople godine u kojoj su sve prolećne kulture značajno podbacile. Međutim, taj podbačaj nije bio toliko strašan za uljanu repicu i pšenicu.
“Kada je u pitanju uljana repica, kultura koja je sve više zastupljena kod nas, tu stvari stoje najbolje, budući da je ukupan rod bio skoro 100 odsto veći nego prethodne godine“, objasnio je Saković za Tanjug.
Prethodna godina je bila teška godina za soju – prinosi su podbacili za čak 50 odsto. Saković je naveo da proizvedena količina soje podmiruje domaće potrebe, mada je i, pored toga, bilo potrebe za značajnim uvozom soje (od septembra do danas uvezeno oko 150.000 tona soje).
Srbija, kao najpoznatiji izvoznik kukuruza, prošle godine je izvezla oko 2,5 miliona tona, od ukupno 8 miliona tona roda. “Ove godine imamo rod četiri miliona tona, a izvozni viškovi za kukuruz su oko 800.000 tona“- istakao je Saković.
