Dok je u Evropi primetan trend povratka ljudi na selo, u Srbiji bi ipak svi radije da žive u gradu

Srbija je nekada bila tzv. agrarna zemlja gde je veći deo stanovništva živeo na selu. Nažalost, danas srpska sela ostaju bez žitelja.

Naročito nakon Drugog svetskog rata, kada je primećeno postepeno napuštanje sela. U početku su selo napuštali mahom muškarci koji su odlazili na školovanje u veće gradove i tamo su i ostajali, jer su pronalazili posao.

Po nekim podacima od 4600 sela, koliko ih je registrovano u našoj zemlji, na putu izumiranja je svako četvrto selo. Po demografskim podascima u 1900 sela nema ni žive duše, dok u 200 sela nema nijednog stanovnika mlađeg od 20 godina.

Istraživanja pokazuju da će za deceniju i po sa mape naše zemlje nestati još 1200 sela.

Prema istraživanjima, za pola veka, od 1950. do 2000.godine, iz sela u gradove naše zemlje prešlo je osam miliona ljudi, dok je u svetu za takav proces potrebno 120-150 godina.

U Srbiji ima oko 40.000 napuštenih seoskih imanja i okućnica, a najviše ih je u Južnoj Srbiji.

Cena napuštenih kuća i imanja koja se nude na prodaju najčešće ne prelazi 10.000 evra, ali čak i da se ponudi besplatno ne postoje kupci. Međutim, ono što možda najviše iznenađuje jeste činjenica da čak i u najbogatijim delovima naše zemlje, gde je zemljište za obradu izuzetno kaviltetno kao što su recimo Bačka i Banat, registrovano je oko 2.000 napuštenih kuća koje se prodaju za 1.000 do 5.000 evra.  I dok je u Evropi primetan trend povratka ljudi na selo, u Srbiji bi ipak svi radije da žive u gradu. Tako u Beogradu danas živi gotovo trećina stanovništva Srbije. Pročitajte i: Nemačka: Cena jednog sela kao veći stan!?

Šta je doprinelo smanjenju trenda broja ljudi na selu?

Pre svega, jako nepovoljni uslovi života po selima. Na stranu težak rad u fabrici pod otvorenim nebom. Tu se nameće i osnovni problem, a to je nemogućnost plasmana proizvoda. Sa druge strane, nedostatak kulturnih sadržaja.

Domova kulture više nema! U njima su se ranije izvodile predstave, puštali filmovi, organizovala razna predavanja i zabave. Danas su oni zapušteni, polusrušeni, škole se gase jer dece više nema. Jednom rečju, gledajući tako sumornu sliku niko od mladih i ne želi da živi u takvim uslovima.

Da li se po selima Srbije menja nešto na bolje?

Država definitivno za pomoć agraru ne radi ništa. Niti se ulaže u infrastrukturu, niti se radi išta na stimulaciji mladih za ostanak na selu. Međutim tu i tamo, usled prezasićenja gradova i sve težeg pronalaženja posla, koji je mahom i loše plaćen, uočava se lagani trend povratka na selo i to uglavnom u ona sela koja su bliža gradovima, auto-putevima ili imaju kakvu takvu infrastrukturu.

Neretko većina mladih koji su se vratili, zaključili su da neće da rade kod gazde ili u nekoj fabrici za 25 000 do 35 000 dinara , plaćaju iznajmljenu sobicu ili neku ćumez od stana i bivaju socijalni slučaj u gradu, kada daleko više mogu da zarade ukoliko obrađuju sopstveno imanje.

Takođe, još jedna zanimljiva slika novijeg doba jeste ta da se sada dešava suprotno. Muškarci ostaju na imanju ,a ženska deca se školuju i šalju u gradove gde mahom i ostaju.

Dakle, situacija se stidljivo menja na bolje, ali ono što poražava jeste da naša sela nisu opustela preko noći, već je decenijama trajao taj trend.

Isto toliko bi vremena trebalo da prođe, ne bi li naša pusta sela ponovo oživela. Pitanje je samo imamo li vremena da čekamo toliko!?

Tekst priredio: dipl. inž. Goran Veljković