Naslovna Vesti Nekad su tako radili NAŠI STARI, a danas će spasiti PLANETU od...

Nekad su tako radili NAŠI STARI, a danas će spasiti PLANETU od GLADI i EKOLOŠKE KATASTROFE!

411
0

Umesto što mnogi okrivljuju poljoprivredu kao najveći uzrok klimatskih promena, agrarni sektor može da pokrene četvrtu poljoprivrednu revoluciju ako se okrene agroekologiji. Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) pri Ujedinjenim nacijama vidi agroekologiju kao ‘integrisan pristup koji primenjuje ekološke i socijalne principe za dizajn i upravljanje prehrambenim i poljoprivrednim sistemima, koji integriše biljke, životinje, kao i životine i društvene aspekte u cilju održive proizvodnje i fer sistema u lancu ishrane’. Drugim rečima; agroekologija je primena saznanja iz polja ekološke nauke na proučavanje, dizajn i upravljanje održivim agrosistemima.

Šta to znači?

Agroekologijom želimo da podstaknemo samoodrživost poljoprivrednih jedinica, integracija ratarstva i stočarstva na jednom imanju i raznovrsnost vrsta i genetičkih izvora. Zasniva se na četiri principa: produktivnosti, stabilnosti i održivog razvoja agrosistema i jednakosti unutar njega.

U prvom redu, u okviru agroekološke proizvodnje, hemijska đubriva se ne koriste, već se primenjuju druga organska đubriva koja bi podigla plodnost zemljišta sa više ugljenika. Takođe, upotreba mehanizacije se smanuje, delimično kako bi se smanjili štetni uticaji na životnu sredinu, a sama zemlja previše ‘gazila’, a delimično kako bi se smanjilo finansijsko opterećenje poljoprivrednika. Zatim, više uključivanje ispaše kao glavne ishrane stoke, kao i lokalne ishrane; od sena, silaže i žitarica sa najbližih njiva, pre nego kupovnih koncentrata. Zatim, setva i sadnja autohtonih sorti biljaka, otpornim na bolesti ili loše klimatske uslove. Generalno, raznolika proizvodnja, koja bi doprinela biodiverzitetu.

Agroekološka proizvodnja je dakle organska?

Jednostavno, agroekologija imitira prirodne procese, koje stvaraju biološke reakcije i sinergije između komponenenata sistema. Za agroekologiju nije potrebno nikakvo profesionalno znanje, koliko se ona sama razvijala na njivama, pa je njena primena itekako realna.

U osnovi agroekologije je organska proizvodnja, ali takva da prirodni procesi i čitav biodiverzitet radi u korist razvitku određene kulture. To je itekako moguće! Ono što i jeste deo organskog principa jeste – reciklaža. U agroekologiji, kao i u organskoj proizvodnji, ne postoji otpad, već se svaki odbačeni deo ponovo koristi, kao đubrivo ili hrana. Strani inputi se smanjuju, kao na primer; pčele ne prehranjivati šećernim sirupom, već samim medom.

foto: J. El Omari, agroekologija

Cilj agroekologije jeste da učini poljoprivrednu proizvodnju održivom i da smanji finansijske rizike samog proizvođača. Agroekološke principe usvajaju i mnoge zemlje Evropske unije, dok svet uviđa da je ovakva proizvodnja odgovor na posledice globalnog zagrevanja.

Interesantno je, kada se malo bolje razmisli, kako se, možda samo pod drugim imenom, ponovo usvajaju principi koji su nekad bili široko primenjivani u selima, barem u Srbiji. Stajnjak, kompost, plodored, ispaše, tako su radili naši dedovi. Vraćanje na staro, sa novim razlozima, treba da nas navede da je jednostavno i prirodno često najbolji način.

 

J.E.