O Q groznici izgleda ne govori niko – međutim, mada izveštaja po medijima nema, nama su se javljali čitaoci iz Smedereva koji kažu da postoji veliki problem.
Q groznica nije nova bolest, ali je definitivno bolest sa kojom će i naredne generacije morati da se nose. Ime potiče još od prvog zvaničnog pojavljivanja, kada je u klanicama u Brizbejnu, Australiji, detektovano oboljenje goveda od kojeg su oboljevali i kasapi. Pošto uzročnik nikako nije mogao da se ustanovi, bolest je nazvana „Q“ od engleskog „query“ što znači znak pitanja.
Kasnije je otkriveno da je uzročnik vrsta bakterije, Coxiella Burnetii. Na Balkanu je prvi put spominju Nemci tokom Drugog svetskog rata, kada je ustanovljeno da je veliki broj vojnika oboleo od oboljenja koje je dosta slično gripu. Ustavnoljeno je da su se okupatori zarazili tako što su pili neprokuvano kravlje mleko.
Međutim, to je istorija, a problem je što je Q groznica, od kada se pojavila stalno manje ili više pogađala stoku i stanovništvo na Balkanu i što je trenutno „aktuelna“ u centralnoj Srbiji, gde veliki broj grla ide na prinudno klanje.
Zašto je ova bolest toliko opasna? Smrtni ishod, pogotovu danas, kada su antibiotici lako dostupni, je relativno malo verovatan, ali su ekonomske štete koje može da nanese ogromne.
Q groznica napada praktično sve preživare. Postoje dva načina na koji se širi. Pod jedan aerosolom, direktnim kontaktom među životinjama, pogotovu pri teljenju, jagnjenju, jarenju, a uz to postoji i ciklus koji „radi“ potpuno nezavisno od prvo spomenutog, gde su glavni prenosioci krpelji.
Drugi način širenja se nalazi uglavnom u životinja koje su na paši ili divljih preživara. Manje je poznato, ali čak i ptice mogu da se zaraze, mada je bolest manje izražena. Ono što se primećuje u preživara je period povišene temperature, malaksalosti. Krave smanjuju mleko, međutim, ne prestaju da ga daju. Jednom rečju simptomi su nespecifični. Praktično, oboleloj životinji može da bude „bilo šta“ . Ono što je najopasnije je da obično dolazi do pobačaja. Poseban problem je što je uzročnih najaktivniji u placenti, plodovim ovojnicama, mlečnim žlezdama i pripadajućim limfnim čvorovima. Pri abortusu velika količina uzročnika dospeva u okolinu i dovoljna je da zarazi celu štalu. Coxiella je veoma otporna i može da relativno dugo opstane u okolini. Zbog toga čak postoje i projekti da se koristi kao biološki agens u ratu. Veliki broj životinja oboli subklinički tako da nema čak ni tih osnovnih pokazatelja da postoji problem u stadu. Međutim, s druge strane te životinje i dalje izlučučuju uzročnika. Šta više čak do 20% životinja koje su subklinički obolele su sero negativne na testovima koji se rade rutinski. Dakle, jedan broj papkara, nema znakove bolesti, nije pozitivan na testovima, ali nastavlja da zaražava druge životinje. To je najgori mogući scenario. Najveći problem sa ovom bolesti je što je zoonoza. Ljudi se najčešće zaraze aerosolom, kontaktom sa plodovim ovojnicama ili mlekom tokom muže. Pogotovu postoji „profesionalni rizik“ kod veterinara, tehničara i stočara. S obzirom da se najveći deo mleka pasterizuje, manja je šansa da na taj način dodje do infekcije. Isto tako prenos sa čoveka na čoveka, mada nije nemoguć je vrlo, vrlo malo verovatan.
Coxiella u ljudi dovodi do oboljenja koje je slično gripu i koje prate malaksalost, povišena temperatura, groznica, povraćanje, dijareja. Ali uz to, moguć je i nastanak endokarditisa. Bolest obično nastaje 2-3 nedelje posle kontakta sa uzročnicima. Čak polovina zaraženih osoba uopšte ne oboli. Do smrtnog ishoda, danas dolazi, retko, zahvaljujući tretmanu tetraciklinima međutim moguće je da posle preležane bolesti ostanu trajna oštećenja pluća i jetre. Zanimljivo je da masovna primena tetraciklina u obolelih ovaca nije dala zadovoljavajuće rezultate. Q groznica je opasna bolest protiv koje se moramo boriti, međutim – to nije nešto sa čime ne možemo da živimo. Prema analizama, skoro 80% mleka u SAD je pozitivno na C. Burnetii. Postoji i vakcina, međutim vakcinacija nije uobičajena osim kod osoba koje su izložene povećanom riziku, kao što su na primer veterinari. U svakom slučaju prevencija, povećana pažnja i znanje, su najbolje oružje.
Коментари су затворени.