Naslovna Vesti Organsko voćarstvo: Kakva je PERSPEKTIVA?

Organsko voćarstvo: Kakva je PERSPEKTIVA?

951
0
foto: Pixabay
foto: Pixabay

Veoma značajna tema o kojoj se sve više govori je organska proizvodnja voća, koja je ipak daleko od masovne proizvodnje. Za uspešno podizanje organskih voćnih zasada ili prelaska sa tradicionalne proizvodnje na organsku treba ispoštovati niz uslova. Pre svega, važan faktor u planiranju organske proizvodnje je izbor lokacije na kojoj će biti podignut zasad.

Prof dr. Gorica Cvijanović je nedavno odražala predavanje na ovu temu, što je izazvalo veliku pažnju među voćarima u Ražnju.

“Svakako da moramo da uvodimo i neke nove tehnologije. Šta podrazumevaju nove tehnologije? Pre svega, tehnologija koja proizvodi zdravstveno bezbedan proizvod, danas se za takvu vrstu proizvoda odomaćio izraz, organski proizvod ili organska proizvodnja. Naime, organska proizvodnja jeste odgovor na sistem proizvodnje koji negativno utiče na elemente životne sredine gde je osnovni cilj proizvođača bio visoki profit po jedinici površine, a često dolazimo u situaciju da imamo degradaciju zemljišta.” – izjavila je Gorica Cvijanović

Šta nam donosi organska proizvodnja voća?

Svakako da jednim novim pravcem proizvodnje, a to je organsko voćarstvo, ulazimo i na evropsko tržište, a takođe mora da se vrši određena transformacija naše proizvodnje i naših poljoprivrednih proizvođača. Jedan složeni sistem, koji podrazumeva svaki vid proizvodnje. Ako u kategoriji jagodičastog voća pomenemo, jagodu, zatim malinu svakako se misli na veliki potencijal izvoza, što daje ekonomski pozitivan efekat svakoj proizvodnji.“

Kada se govori o organskoj prozvodnji, većina ljudi koja se nije susretala sa takvom vrstom proizvodnje ima mišljenje da se uglavnom radi samo motikom, čupanjem korova i fizičkim radom. Međutim, kako stvari napreduju, to danas izgleda malo drugačije..

Da li nam možete reći nešto više o unapređenju organske proizvodnje?

Kada pričamo o unapređenju ove proizvodnje, pre svega mislim na zamenu hemijsko sintetičkih inputa koji se moraju uvoditi u biljnu proizvodnju. Mislim pre svega na mineralna đubriva i primenom pesticida čija je primena opravdana u cilju suzbijanja korova, bolesti i štetočina. Te inpute možemo menjati biološkim komponentama, tu podrazumevamo komponente koje su iz prirode. To mogu biti biljni sokovi, čajevi, danas već imamo proizvođače koji su usavršili način fermentiranja koprive i gaveza, koji se koriste u funkciji zaštite ali i prihrane.“

Ono što nama priroda da, što trebamo da iskoristimo kao benefit i prednost jesu različite grupe mikroorganizama. Danas postoji veliki broj registrovanih mikrobiološkim preparata koji se koriste upravo za dopunsku ishranu biljaka, preventivnu zaštitu od bolesti i štetočina, ali i preparate koji moraju da se unose sa organskim đubrivima u zemljište.

 

M.S.