ORGANSKO VOĆARSTVO

Ovaj vid gajenja voća je izuzetno složen proces koji zahteva posebno praćenje pojave bolesti i štetočina. Zbog toga se preduzima čitav niz preventivnih mera koje olakšavaju organsku proizvodnju

REZIDBA

Prva rezidba obavlja se na tek posađenim sadnicama. Na taj način određuje se visina stabla voćke. U organskoj proizvodnji je preporučljivo više stablo u odnosu na konvencionalnu. Rezidbom regulišemo vegetativni porast i stupanje voćke u period rodnosti.
Rezidba direktno utiče na početak rodnosti, veličinu prinosa, kvalitet plodova, redovnu rodnost i dugovečnost voćaka. Rezidbom treba da se održi i produži period rodnosti.
Jačina rezidbe zavisi od starosti i bujnosti voćke. Rezidba omogućava da se kruna drži u ravnoteži, maksimalno opterećenje rodom uz odgovarajući vegetativni porast.

NAVODNJAVANJE ZASADA

Osnovni zadatak voćara je da se tokom cele godine, a naročito vegetacionog perioda, održava zadovoljavajuća vlažnost zemljišta u voćnjaku. Nema visoke, redovne i kvalitetne proizvodnje voća, dok navodnjavanje ne postane široko prihvaćena praksa. Obavezno ispitati kvalitet vode za navodnjavanje u akreditovanim laboratorijama. Preporučeni načini navodnjavanja za organsku proizvodnju su kap po kap i subirigacija.

ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA

Cilj održavanja zemljišta u voćnjaku je uspostavljanje ekološke ravnoteže, sprečavanje erozije, optimalna upotreba hranljiva i čuvanje vlažnosti zemljišta.
Načini održavanja zemljišta u voćnjaku su zelenišno đubrenje, kompostiranje i kameni fosfat, organski otpaci (koštano brašno), zaoravanje biljnih ostataka, primena kreča ili sumpora, zastiranje-malčovanje i različite kombinacije zatravljivanja i obrade u redu i međurednom prostoru.
Gajenje podkultura se u zasadima obično izbegava. Neke povrtarske kulture u prve dve godine, dok zasad ne prorodi, mogu da nadoknade troškove podizanja zasada. Najbolje su leguminoze koje se okopavaju poput pasulja, graška, soje i boranije. Ne preporučuju se pšenica, kukuruz, suncokret, krtolasto i industrijsko bilje Uslov je da se nadoknade hranljivi elementi, a gajeno povrće ne sme da spreči izvođenje pomotehničkih mera. Obavezno je navodnjavanje.

CVETANJE I OPRAŠIVANJE VOĆAKA

Cvetanje je uslovljeno naslednim biološkim osobenostima voćnih vrsta i sorti, temperaturom i padavinama u proleće. Kod istih sorti cvetanje može početi ranije ili kasnije što zavisi od više činilaca pri čemu najvažniju ulogu imaju nadmorska visina, podloga, starost, bujnost, rezidba i niske temperature.
S obzirom na posledice samooprašivanja ili ukrštenog oprašivanja, sorte mogu biti samooplodne i samobesplodne. Pri podizanju zasada mora se voditi računa o pravilnom rasporedu sorti da bi se obezbedilo uspešno međusobno oprašivanje i obilna rodnost.

OČUVANJE BIODIVERZITETA

Očuvanje raznolikosti živog sveta je jedan od principa organskog voćarstva. Osim u zaštiti od štetočina, korisni insekti su nezamenljivi i kod oprašivanja, naročito samobesplodnih voćnih vrsta.

DIVLJA PČELA

U prenošenju polena značajnu ulogu imaju pčele. Divlje pčele ne žive u košnicama, svoja gnezda zasnivaju u šupljinama barske trske. Snop trske sa pčelama se ubaci u cev i postavi u krošnju voćke. Pojavljuju se već na 5 ºS, pa ih treba čuvati u frižideru do trenutka cvetanja. Polen prenose po celom telu, oprašuju i do 95% posećenih cvetova. Ženke žive 10-12 nedelja, ostavljaju potomstvo i uginu. Larve nisu pokretne, unutar ćelije se hrane ostavljenim polenom, prelaze u lutku i naprave kokon. Krajem avgusta u kokonu se preobrazi u odraslu jedinku. Tada se cev iz voćnjaka može skloniti u frižider do narednog proleća. Ćelije zidaju od zemljišta u okolini. Lete maksimalno 200 m.

ZAŠTITA OD MRAZA OROŠAVANJEM

Cvetanje je kritičan period, jer nastaje u vreme pojave poznih prolećnih mrazeva koji mogu da unište cvetove ili tek zametnute plodove. Praćenjem meteoroloških podataka može se predvideti pojava mrazeva i primeniti neka od mera zaštite (nadimljavanje ili orošavanje).

ZAŠTITA OD GRADA

Koriste se protivgradne mreže koje su korisne i kod poznih prolećnih mrazeva, jer je ispod mreža viša temperatura za jedan stepen u odnosu na zasad koji nije pokriven. Uočeno je i da sprečavaju pojavu ožegotina na plodovima.

ĐUBRENJE VOĆAKA

U organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba đubriva organskog porekla, prirodnih mineralnih i mikrobioloških đubriva, oplemenjivača zemljišta i biljnih preparata. Plodnost i biološka aktivnost zemljišta se održavaju gajenjem leguminoza, zelenišnim đubrenjem, stočnim đubrivom i drugim organskim materijama.

STAJSKO ĐUBRIVO

Ukupna količina animalnog đubriva koja se primenjuje na organski sertifikovanim parcelama ne treba da prelazi 170 kg azota godišnje po hektaru.

GLISTENJAK

Jedna tona glistenjaka može da zameni 5 tona stajnjaka. Primenjuje se u količini 0,2 do 5 kg/m².

KOMPOST

Nastaje mikrobiološkim razlaganjem različitih organskih materija. Kao đubrivo se koristi u količini 0,5 do 6 kg/m². Nastiranje biljnih otpadaka po površini zemljišta u voćnjaku izvršiti u jesen.

ZAŠTITA VOĆAKA NA ORGANSKIM PRINCIPIMA

Zaštita voćaka protiv bolesti i štetočina nije samo primena preparata dozvoljenih Zakonom i Pravilnikom. Osnova zaštite su preventivne mere koje imaju za cilj sprečavanje zaraze ili napada štetočina.

ZAŠTITA OD BOLESTI

U organskom zasadu mogu se gajiti samo otporne sorte i podloge.
Zabluda je da je organski zasad, zapušten voćnjak u kojem se ne vrše tretmani sintetičko hemijskim preparatima. Mere koje treba preduzeti da bi se zasad održao u dobrom kondicionom stanju su:
zimska i letnja rezidba
veći razmak sadnje
spaljivanje zaraženog lišća i grana
primena mikroorganizama
tretmani sa S (preparati na bazi sumpora) i Cu (preparati na bazi bakra), kao i primene drugih dozvoljenih preparata

ZAŠTITA OD ŠTETOČINA

Biološke mere zaštite se zasnivaju na poznavanju i korišćenju prirodnih odnosa među vrstama. Usled nekontrolisane upotrebe pesticida, štetni organizmi su počeli da razvijaju rezistentnost. Jedan od najvažnijih aspekata u budućnosti biće upotreba biopesticida. Biološke mere borbe protiv bolesti i štetočina ne mogu biti alternativa hemijskim metodama, nego dopuna, zajedno sa preventivnim agrotehničkim merama i izborom otpornih sorti.
Biološko suzbijanje u širem smislu podrazumeva primenu nekog živog organizma radi suzbijanja štetočina,bolesti i korova. U organskoj prozvodnji cilj nije da se primenjuju pojedinačni tretmani protiv različitih bolesti i štetočina, već da se uspostave raznovrsni odnosi biljnog i životinjskog sveta.

ZAŠTITA ČOKOTA OD NISKIH TEMPERATURA
Zaštita od niskih zimskih temperatura je neophodna, naročito u mladom vinogradu, a u područjima gde temperatura pada ispod – 15 °C potpuno ili delimično zagrću se i stariji čokoti

Stepen pripremljenosti loze za zimski odmor može se utvrditi vizuelno: lastari koji su umerene bujnosti i čitavom svojom dužinom dobro sazreli sigurno su dobro pripremljeni za zimski odmor.
Stepen osetljivosti na niske temperature zavisi od ,sadržaja vode i organskih materija, pre svega skroba i šećera u organima.
Veći sadržaj organske materije, prvenstveno šećera u tkivima i organima povećava otpornost na niske temperature. U ovom periodu, od značaja su niske zimske temperature
koje, zavisno od intenziteta i dužine trajanja mogu izazvati povrede pojedinih organa.
Na temperaturama nižim od -15 °C već dolazi do delimičnog ili potpunog izmrzavanja okaca pojedinih sorti.
Kod najotpornijih sorti okca izmrzavaju na -25 °C. Na temperaturama od -30 °C izmrzavaju svi nadzemni organi.
Koren vinove loze izmrzava na -4 do -5 °C, ali budući da se pruža duboko je najčešće pošteđen izmrzavanja. Većina sorti najmanje je otporna krajem zime, bolju otpornost početkom zime, a najotpornije su sredinom zime.

PREVENTIVNE MERE

Preventivne mere usmerene su na pravilan izbor sorti i položaja za podizanje vinograda, kao i na zagrtanje čokota.

IZBOR TERENA I SORTI

Osnovno je da se u područjima sa češćom pojavom niskih temperatura sade sorte koje spadaju u grupu otpornih i vrlo otpornih. Da bi se izbegle štetne posledice nepovoljne konfiguracije terena, treba se pridržavati sledećeg: Vinograd zasnivati na blago nagnutom terenu gde se retko pojavljuju temperaturni ekscesi i gde ne postoje depresije. Ako postoje manje depresije treba ih zatrpati pre podizanja vinograda. Ukoliko se vinograd podiže na izlomljenom terenu, obavezno se mora, treba ustanoviti tzv. mrazna linija koja treba da pokaže na kom području ne treba podizati vinograd.

ZAGRTANJE

U jesen, u toku redovne jesenje duboke obrade zemljišta, obavezno je zagrtanje prizemnih delova čokota, bez obzira na potencijalnu mogućnost izmrzavanja.
Kod niskih oblika čokota zagrtanje treba obaviti tako da se pokrije najmanje 3-5 okaca na lastarima. Ako se na niskim oblicima čokota primenjuje mešovita rezidba, zagrtanjem se pokriju lastari koji se na proleće koriste za rezidbu na lukove. Kod čokota sa srednje visokim i visokim stablom zagrće se prizemni deo čokota sa kondirima za zamenu u slučaju izmrzavanja. Zagrtanje se može obaviti mehanizovano, uz pomoć plugova zagrtača, posle se radi i ručna korekcija. Sa zagrtanjem se započinje po završenoj berbi, sve do pojave jačih jesenjih mrazeva.
Vinograd se odgrće u proleće, kada se zemljište ocedi, slegne i prosuši. Odgrtanje plugom odgrtačem, uz ručnu korekciju, treba uraditi po kretanju okaca. Terapeutske mere podrazumevaju odgovarajuću rezidbu, intenzivniju zaštitu i đubrenje, što treba da doprinese revitalizaciji vegetativnog i rodnog potencijala.

JESENJE ĐUBRENJE VINOGRADA

Jesenje đubrenje vinograda obavlja se u zasadima koji se nalaze u fazi redovne eksploatacije. Od mineralnih materija za svoju ishranu vinova loza najviše koristi azot (N); fosfor (R; kalijum (K); kalcijum (Sa); magnezijum (Mg); gvožđe (Fe) i sumpor (S), a u manjim količinama i ostale elemente. Najčešće nedostaju azot, fosfor, kalijum i kalcijum. Za jedan hektar vinograda godišnje je potrebno zavisno od tipa i stanja zemljišta: 37-80 kg
čistog N; 11-100 kg čistog fosfora; 40-250 kg čistog kalijuma. Otuda je utrošak mineralnih đubriva u različitimpodručjima različit. Da bi se utvrdila prava potreba za hranljivim elementima, neophodno je povremeno izvršiti analizu zemljišta. Kao orjentacione količine mineralnih đubriva koje se godišnje unose na jedan hektar vinograda najčešće su sledeće:
KAN-a 150-300 kg/ha
Superfosfata 300-800 kg/ha
Kalijum sulfata 150-400 kg/ha
Kalcijumkarbonata 8-10 t/ha
Mikroelemenata 3-5 kg/ha
Dobar dio mineralnih materija koje se unose godišnje po jednom hektaru vinograda može zameniti i unošenje na svakih tri-četiri godine po 10 t/ha dobro zgorelog stajnjaka. Stajnjak se postepeno koristi od strane biljaka tako da se u prvoj godini iskoristi oko 31 odsto, u drugoj godini 32 odsto i u trećoj i četvrtoj godini oko 37 odsto.
Stajnjak se može zameniti i odgovarajućom količinom treseta, komposta, glistenjaka i dr.
Stajnjak kao i fosforna i kalijumova mineralna đubriva treba unostiti u jesen pre jesenje obrade zemljišta kako bi se nakon oranja đubrivo unelo u dublje slojeve zemljišta.
Za dublje unošenje đubriva koriste se i depozitori, a za unošenje đubriva u tečnom stanju injektori.
Azotna đubriva treba unositi u toku vegetacije jer unos azota tokom jeseni nema mnogo koristi, jer se brzo ispira u dublje slojeve.