Naslovna Poljoprivreda Zaštita bilja Pokosili ste pšenicu – šta dalje?

Pokosili ste pšenicu – šta dalje?

508
0

Spaljivanje strništa najgora je mera koja se može sprovesti u danima nakon žetve. Spaljivanje strništa ima samo jednu korist, rešićemo se korova na parceli, ali pri tom nanosimo mnogo veću štetu nego što očekujemo. Kao prvo, spaljivanje strništa je zabranjeno po zakonu, a kazne mogu biti i milionske. Vatra dovodi do uništavanja korisnih mikroorganizma u zemljištu, kišnih glista i drugih organizama koji su bitni za kvalitet oraničnog sloja. Biljna masa se uništava umesto da bude zaorana i da se iskoristi kao đubrivo, narušava se zemljišna struktura i smanjuje se sadržaj humusa.

Šta uraditi i kako doći do najboljeg rezultata u narednom periodu?

Odmah nakon žetve, biljne ostatke zaorati na 10 do 15 cm dubine jer na taj način osim što poboljšavamo vodni režim, zemljištu vraćamo deo elemenata koji je iznet žetvom. Zaoravanjem uništavamo deo korova koji je nikao, a u isto vreme provociramo rast novih korova što predstavalja odličnu uvertiru za hemijski tretman kojim suzbijamo sve iznikle korove na parceli. Hemijsko suzbijanje korova predstavlja operaciju koja će nakon svih prethodnih mera doprineti najboljoj pripremi za naredni usev, a istovremeno zaustavlja se dalji razvoj korova na tretiranoj parceli. Najefikasnije rešenje je primena preparata Glifosav 480, iako poljoprivredni proizvođači koriste 5-6 l/ha već po navici, najbolje je prethodno obići parcelu i količinu primene odrediti prema najotpornijem korovu. Radi lakšeg određivanja količine treba znati da je za pirevinu potrebno 3 l/ha, za divnji sirak 5 l/ha, za palamidu, štavelj, maslačak i koprivu 6 l/ha, dok je za zubaču, poponac i divlju kupinu potrebno 8 l/ha, uz utrošak 100-200 l vode po hektaru. Pravi momenat za primenu je kada korovi dostignu visinu 15-40 cm, a kada je divlji sirak u pitanju pravi momenat je pred izbijanje metlice. Glifosav 480 ako se primeni po uputstvu suzbiće sve prisutne korove na parceli, a pošto nema rezidualni efekat preko zemljišta nema ograničenja kada je sledeći usev u pitanju.
                    
  M.Sc.  Dejan Reljin