Teško je sa sigurnošću potvrditi koliko je trenutno onih koji rade, a vode se kao nezaposleni. Taj broj varira i zavisi od nekoliko faktora. U zavisnosti od sezone, najviše onih kojih rade na ovavak način je u građevinarstvu i poljoprivredi. Prema zvaničnim podacima, Republičkog zavoda za statistiku, u četvrtom kvartalu prošle godine je formalno zaposlenih bilo 2.160.700 ljudi, dok je neformalno bilo oko pola miliona, tačnije 570.700 ljudi (od tog broja 374.900 neformalno zaposlenih u poljoprivredi).
Ovih, nešto više od, pola miliona neformalno zaposlenih predstavlja udeo zaposlenih u neregistrovanim firmama, zatim u registrovanim firmama ali bez formalnog ugovora o radu, ali i pomažućih članova domaćinstva.
,,Rad u sivoj zoni, odnosno bilo koji radni angažman tokom kojeg radnik nije prijavljen ne podrazumeva plaćanje poreza i doprinosa.“ – izjavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić. Zbog ovako izrazito velikog broja neformalno zaposlenih gube i država i radnici. Budući da se u budžet ne slivaju sredstva za poreze i doprinose za svakog na taj način angažovanog radnika. Dok, sa druge strane, neprijavljeni radnici gube prava koji proističu iz Zakona o radu.
Donešenjem zakona o sezonskom radu, koji podrazumeva prijavu radnika tokom radnog angažmana, smanjiće se broj neformalno zaposlenih, prema Milićevim rečima. Prema zakonu o sezonskom radu poslodavac će biti dužan da prijavi radnika bez obzira na to koliko traje radni angažman. Ipak, ne bi bilo dobro da poslodavci zbog toga smanje zarade ili dnevnice sezonskim radnicima.
Izvor: Dnevnik
