Bliži se vreme kada se razmišlja o podizanju novih zasada voća, pa zbog toga evo nekih preporuka o tome kako da se pravilno pripremi zemljište za sadnju.
Pre nego što se pristupi rigolovanju, potrebno je da se zemljište prvo očisti od šiblja, višegodišnjih korova, raznih žila i da se obavi ravnjanje terena, kako bi se olakšala obrada i sprečilo zadržavanje vode u depresijama.
Foto: Portal PSSS
slika 1. Rigolovanje zemljišta
Najštetniji korovi u voćnjacima su divlji sirak, zubača, pirevina. Ovi korovi mogu da se suzbiju vrlo jednostavno, bez opasnosti po zagađenje zemljišta. U tu svrhu koriste se herbicidi na bazi glifosata.
Foto: Chemical Agrosava
slika 2. Divlji sirak
Ukoliko su površine na kojima se podižu voćnjaci pod šikarama, raznim drvećem ili su tu ostaci starih i zapuštenih voćnjaka, potrebno je izvršiti krčenje i vađenje korenja. Ostaci korenja, posebno skeletnih, moraju se odstraniti iz zemljišta. U protivnom, može doći do razvoja bolesti tipa truleži korena i bakterija, uzročnika raka korena na novoposađenim voćnjacima. U većini slučajeva ovakve površine zahtevaju rigolovanje do dubine 0,8 m. Uz rigolovanje, potrebno je unakrsno preći riperom, kako bi se iz zemlje izvukli preostali ostaci korena. Pre rigolovanja potrebno je da se uradi fizička i hemijska analiza zemljišta.
Hemijska analiza omogućava da se ustanovi sadržaj humusa, lako pristupačnog kalijuma i fosfora, sadržaj ukupnog azota, kreča i kiselost zemljišta.
Ako ovi uslovi nisu ostvareni, onda se mora pristupiti popravci. Imajte na umu da nisu svi tipovi zemljišta pogodni za voćarstvo, a određeni tipovi nisu čak ni za pojedine vrste voća. Recimo, ako na jednom tipu zemljišta dobro uspeva jabuka, ne mora da znači da će na istoj parceli uspevati trešnja ili orah.
Ako je količina humusa u zemljištu mala, onda treba dodati odgovarajuću količinu stajnjaka. Za povećanje humusa od 1% u sloju zemlje od 40 cm potrebno je dodati 30−40 tona zgorelog stajnjaka po hektaru. U nedostatku stajnjaka, može se koristiti zelenišno đubrenje. Za povećanje jednog miligrama lako pristupačnog kalijuma i fosfora u 100 gr suvog zemljišta potrebno je dodati 60 kg fosfora i kalijuma.
Ako su zemljišta kiselija, treba da se obavi kalcifikacija, ako zemljište sadrži više kreča, potrebno je zakiseljavanje zemljišta. Za kalcifikaciju koristi se najčešće mleveni krečnjak (kalcijum-karbonat), a može i negašeni kreč.
Kada se obavi rasturanje organskih i mineralnih đubriva, pristupa se rigolovanju ili dubokom oranju zemljišta. Dubina oranja zavisi od voćne vrste koja se sadi, podloge i tipa zemljišta. Dubina rigolovanja je obično 40−70 cm. Ono se obavlja rigoler plugovima. Oni koji ne poseduju plugove za rigolovanje, treba da koriste jednobrazni plug, za što dublje oranje.
Najvažnije greške koje bi trebalo da izbegnete prilikom sadnje voćaka:
-
Ne saditi voćku sa povređenim žilama, jer se onda voćka teže prima, dugo boluje i lakše oboleva.
-
Ne saditi voćku sa mokrim žilama, jer se na takve žile lako može uhvatiti plesan posle sadnje, pa žile istrule i voćka se ne primi.
-
Voćku saditi toliko duboko, koliko je duboko bila u rastilu.
-
Mladoj voćki pri sadnji treba iskopati rupu, tako da svaka žila može lepo da se razmesti, a ne da se savijaju i lome.
-
Žile lepo razmestiti unaokolo, dati im pravac u kome će da rastu. Voditi računa da se prvo sitnom zemljom pospu one najniže žile i zatim samo blago pritisnuti zemlju oko njih, da ne ostanu šupljine, kako se ne bi nahvatala plesan.
-
Ne nabijati zemlju oko žila, jer se mogu oštetiti. Tek kada se žile zatrpaju, tada ih treba zaliti vodom (oko 10 litara) i zatrpati rastresitom zemljom.
-
Ako je voćka tanka, treba još u toku sadnje pored nje u jamić staviti jači kolac za koji se voćka priveže. Ako se on stavlja kasnije, mogu da se povrede žile.
-
Ukoliko obavljate jesenju sadnju, obavezno je mlade sadnice zaštiti mrežom od glodara i divljači, koji tokom zime u potrazi za hranom znaju da naprave ozbiljne štete na voćkama koje su sađene u jesen.
Zaključak je da se sadnji voća pristupa ozbiljno. Ukoliko finansijska sredstva dozvoljavaju, obavezno postaviti i protivgradnu mrežu, kao i sistem za navodnjavanje. Osim sertifikovanih sadnica, to su dva izuzetno važna uslova kako bi se tržištu ponudila prva klasa koja jedina ima visoku cenu.
Priredio: Dipl.inž.polj. Goran Veljković
