Stanković Saša, iz Leskovca, već trinaest godina unazad koristi žice umesto elektičnog ćebeta u proizvodnji rasada.
U pitanju su tipični kablovi koji se ubacuju u betonsku košuljicu i služe, na primer, za grejanje dnevnog boravka.
,,To je žica obmotana silikonom, vezuje se za struju, odnosno radi na struju. I normalno, neophodan je termostat kojim se reguliše temperutara u fazi klicanja, nicanja, u fazi rasada,pikiranja itd.“ – rekao je Stanković Saša za emisiju Bolja zemlja.
Bitno je da se žice povremeno isključuju, kako se ne bi pregrejale. Kablovi ne smeju da se dodiruju, kao i da budu blizu saksije (zato što bi se onda toplota koncentrisala samo na jednom mestu).
Razmak između kablova, kada se postavljaju nije presudan i može biti od centimetar do 30 cm. Žice se postavljaju gušće prilikom setve i izdržavanja. A ređe ide kada se ispikira na održavanje.
Za temperaturu termostata, Stanković Saša kaže: „Prilikom setve mi ga naštelujemo na 30 stepeni (prva dva do tri dana). Kada počne da izbija biljka mi ga smanjimo na 20 stepeni. Biljka na održavanju od 20 do 18 stepeni. Onda smanjujemo polako, a kada ga ispikiramo držimo termostat na 15 stepeni.“
Postoji više načina da se žice postave. Jedna od opcija je da se postavi sloj slame, žice, sloj slame pa saksije. Zatim može da ide prvo stiropor, kablovi, pa podloga (pesak ili piljevina). A Saša, koristi tople leje.
Da li je žica fleksibilnija od električnog ćebeta to sami presudite. Ono što mi možemo da vam kažemo, jeste da je ova opcija mnogo jeftinija. Npr. žica od 50 metara košta oko 1300 dinara, dok najduža žica od 120 m košta između 2500 i 2600 dinara.
