Naslovna Poljoprivreda Zaštita bilja SILIRANJE LUCERKE

SILIRANJE LUCERKE

1606
0

U masi za siliranje preporučena visina je 3 – 5 cm, a sve sa ciljem da izbegnemo prisustvo zemlje ili druge prljavštine u masi za siliranje. Po završetku punjenja i sabijanja, silomasa se prekrije da bi se izolovala od vazduha.
Lucerka se uglavnom konzervira sušenjem. Međutim zbog vremenskih uslova u prvoj polovini maja, kada su češće kiše koje otežavaju sušenje preporučuje se siliranje lucerke. Prvi otkos koji se poklapa u ovaj vremenski period je ujedno i glavni otkos jer učestvuje u godišnjem prinosu sa 40%, a ukoliko je sušno leto i više. Siliranje lucerke nije jednostavan postupak kao što je slučaj sa pripremom kukuruzne silaže, jer sadrži manje šećera a samim tim i manju sposobnost za mlečno kiselinsku fermentaciju. Otežavajuća okolnost je i visok sadržaj vlage u biljci koji može da bude 80%, pa i više.
Travna masa može se silirati u silažne jame, silo tornjeve (vertikalni), silo trenč (horizontalni), plastična creva ili ubale obavijene plastičnom folijom (4-6 sloja). Najčešće se silira u silo trenč a u novije vreme i u silo bale, gde ceo proces može biti potpuno mehanizovan (košenje, sušenje,baliranje, omotanje plastičnom folijom i skladištenje). Veoma je bitan i pravilan izbor lokacije za izgradnju silo obrekta ili lokaciju za smeštaj – lagerovanje silo bala. Pri izboru lokacija za izgradnju silosa potrebno je uzeti u obzir: najkraći pristup od štale do silosa, lak pristup i mogućnost manipulacije mehanizacijom, silos treba biti zaštićen od podzemnih i površinskih voda. Pravilno izvedena tehnika siliranja je uslov za normalni tok fermentacije i dobijanje kvalitetne silaže, a ona obuhvata: košenje, prosušivanje, žetvu, dodavanje inokulanta i aditiva, transport do silo prostora, istovar, sabijanje silo mase i pokrivanje silaže.

Kosidba

Za kosidbu je bitno odrediti optimalnu zrelost lucerke odnosno momenat kosidbe. Sa povećanjem zrelosti biljke, povećava se prinos pri čemu se smanjuje kvalitet (smanjuje se udeo lisne mase ). Preporuka je da se lucerka kosi u stadijumu punog pupljenja odnosno na početku cvetanja. Na kvalitet utiče i visina kosidbe. Preporučena je visina je 3-5 cm, a sve sa ciljem da izbegnemo prisustvo zemlje ili druge prljavštine u masi za siliranje.

Sušenjem smanjujemo vlagu i povećavamo procenat suve materije u biljci, što pozitivno deluje na tok fermentacije.
Lucerka pri siliranju može imati tri nivoa vlage: visokovlažna više od 70% vlage; provenula 60-70% vlage; niskovlažna 40-60% vlage. Siliranje visokovlažne lucerke se obavlja kada je nije moguće prosušiti, zbog vremenskih uslova. Idealna vlaga za siliranje lucerke je 60-70%. To postižemo kad okošenu masu ostavimo da provene na njivi do 24 sata pa i duže u zavisnosti od vremenskih uslova. Da li je travna masa pogodna za siliranje , možemo utvrditi stiskom travne mase u šaci. Nakon opuštanja šake, ako travna masa lagano povećava svoj volumen do duplog volumena od stisnutog ima idealan procenat vlage za siliranje. Ako se volumen travne mase brzo povećava, previše je provenuta i treba je pomešati sa neprovenutom masom. Ako stisnuta travna masa ostane u istom položaju i dolazi do ceđenje soka, još nije dovoljno provenuta za siliranje. Dužina sušenja ne bi trebalo biti duža od tri dana. Kod siliranja lucerke sa malom vlagom (40-60%) trebalo bi obratiti pažnju na istiskivanje vazduha iz silomase, fino seckanje i dobro zaptivanje silaže. Žetva je seckanje silomase pomoću krmnih sekača na određenu dužinu u zavisnosti od procenta vlage. Kod visokovlažne mase dužina seckanja je 3-5cm, za provenulu masu sa 60-70% vlage 2-3 cm, za niskovlažnu masu dužina seckanja je od 0.7-1.2 cm. Krmni sekači uglavnom imaju dozatore (aplikatore) za inokulante i aditive, pa ujedno mešaju aditive sa masom, što dobro utiče na tok fermentacije. Ukoliko nemaju dozatore onda aditive dodajemo pri raspoređivanju silomase u siloobjekat.
Inokulanti i aditivi imaju ulogu da povećaju šećer i bakterije mlečne kiseline u silomasi. Inokulanti su bakterijsko – enzimski dodaci koji sadrže bakterije mlečne kiseline i celulolitičke enzime koji razlažu celulozu do šećera. Od aditiva upotrebljava se: melasa 2 – 6% od silomase; suvi rezanci šećerne repe do 6%, kukuruzna prekrupa 2.5 – 8% i šećera do 2%.
Prilikom transporta, istovara i raspodeli mase u siloobjekat, obratiti pažnju na čistoću silomase jer i najmanja prljavština može izazvati kvarenje silaže. Debljina sloja pri raspodeli silomase ne treba biti veća od 20 cm radi boljeg sabijanja i istiskivanja vazduha iz mase. Ukoliko posedujemo težu mehanizaciju za gaženje, debljina sloja može biti i veća 30 – 35 cm. Cilj sabijanja iseckane silomase je istiskivanje vazduha i stvaranje anaerobnih uslova za razvoj mlečnokiselinskih bakterija i normalni tok fermentacije, u suprotnom silažu ne možemo koristiti za ishranu stoke. Kod dobro ugažene mase ne poznaju se tragovi traktora ili ljudskog stopala. Poželjno je punjenje siloprostora, sabijanje i pokrivanje završiti u toku dana. Ukoliko iz bilo kog razloga pravimo pauzu pri siliranju, neophodno je da masu pokrijemo folijom, kako bi se onemogućio ulazak vazduha i kiše, a pri nastavku prvo dobro izgazimo silo masu traktorom, a zatim nastavimo sa punjenjem.
Po završetku punjenja i sabijanja, silomasa se prekrije da bi se izolovala od vazduha. Najbolje je masu pokriti sa dva sloja plastične folije, ukoliko se jednoslojno pokriva sa folijom treba pažljivo postupiti kako ne bi došlo do oštećenja iste. Preko folije prebacujemo sloj zemlje (tinja) ili peska debljine do 15 cm. Ovako pripremljena silaža može se koristiti u ishrani preživara nakon 4 nedelje.