Nematode su valjkasti crvi i posle insekata su najbrojnija grupa životinja, tako da je do danas opisano i proučeno negde oko 15 000 vrsta. Različitih su veličina i često jedva vidljivi golim okom. Često su prisutne u zasadima povrtarskih biljaka.
Istorijat proučavanja i susreta čoveka sa nematodama vezan je za najstarija vremena. Još je narod Inka, za koje se zna da su bili vredni poljoprivrednici, uočio postojanje krompirove nematode, pa su menjali površine na kojima se gajio krompir. Međutim, tek su u drugoj polovini 19. veka uvedene mere za suzbijanje fitoparazitnih nematoda koje mahom žive u zemljištu, ako govorimo o nematodama koje su štetne u poljoprivredi.
U savremenoj proizvodnji, nematodama i njihovom suzbijanju ne pridaje se poseban značaj, ali ukoliko se desi da se o njima ne povede računa, mogu da nanesu ekonomski značajne štete. Uočeno je da se u zemljištima koja su bogatija humusom nalazi veća brojnost štetnih nematoda, nego u siromašnijim zemljištima. Pokazalo se da je najveća brojnost fitopatogenih nematoda u površinskom sloju zemljišta do 30 cm dubine. Suviše vlažna ili suviše suva zemljišta stvaraju nepovoljnu sredinu u kojoj se po pravilu broj nematoda smanjuje.
Što se tiče oštećenja kod biljaka čiji su prouzrokovači nematode, ona se mogu podeliti na oštećenja nadzemnih i oštećenja podzemnih delova, a u okviru tih simptoma najkarakterističniji su deformisani izdanci kada listovi nisu pravilno razvijeni ili se cele biljke uopšte ne razvijaju.
Lisne gale ili kvržice, takođe, jasan su simptom koji nastaje usled prisustva nematoda, a gale se mogu javiti na stablu, ali i korenu napadnutih biljaka. Činjenica je da se i nematode javljaju kao štetočine, pa se mora razmisliti o njihovom suzbijanju, koje se može podeliti na 2 grupe.
- agrotehničke mere
- hemijske mere suzbijanja.
Agrotehničke mere suzbijanja podrazumevaju na prvom mestu plodored. Ovo je najstarija, ali još uvek i najvažnija metoda u suzbijanju, koja se primenjivala i pre više od nekoliko hiljada godina. Tako se, na primer, gajenjem žitarica ili leguminoza može radikalno smanjivati nivo populacije repine nematode. Uključivanjem u plodored takozvanih antinematodnih biljaka ili vrlo nepovoljnih hraniteljki, gde recimo spadaju kukuruz ili lucerka, postiže se brže dovođenje nematoda ispod praga štetnosti. Važno je spomenuti da i pored toga što nematode vole vodu, one ne mogu uvek uspešno izdržati intenzivna natapanja, navodnjavanja i plavljenja zemljišta, pa se na takav način vrlo lako uguše.
Jedan od najčešćih i najbezbednijih načina za suzbijanje nematoda jeste sadnja kadifice, biljke koja ima snažno odbijajuće dejstvo na nematode. Odavno je utvrđeno da u zemljištu u kome je posađena ova biljka nećete naći niti jednu nematodu. Zbog toga se kadifica odavno koristi u organskoj proizvodnji, jer predstavlja najefikasniji biloški način borbe protiv nematoda.
Hemijske mere koje se koriste u suzbijanju nematoda su najefikasnije. Najbolji efekat se postiže korišćenjem fumiganata koji emituju pare i gasove, a oni uništavaju nematode.
Da bi koristili ovakve preparate, potrebno je da se zemljište prethodno pripremi, naročito ukoliko se radi o zaštićenom prostoru. Međutim, naglašavamo da se nematode spuštaju u dublje slojeve zemljišta kada je hladno vreme, pa ih je često nemoguće suzbiti klasičnim fumigantima.
Ako se primeni klasična fumigacija adekvatnim preparatima, svakako da će se njihova brojnost svesti na tolerantnu meru. One mogu da budu i korisne. Ukoliko se u manjem broju jave na korenu spanaća, mogu da poboljšaju lučenje nekih hormona koji utiču na rast biljaka.
Iz svega navedenog, veoma je jasno da se u savremenoj proizvodnji suzbijanju nematoda mora pristupiti pažljivo i organizovano, kako bi se nematode suzbile ili se njihovo prisustvo svelo na minimum.
Za kraj još jedna zanimljivost. Osim biljaka, nematode mogu da parazitiraju čoveka, ali i životinje. Najduža nematoda pronađena je u placenti kita, takozvana Placentonema gigantisima i duga je čak 8 m.
Priredio: Dipl.inž.polj. Goran Veljković
