Naslovna Vesti Svakoj biljni treba nega: BOLESTI I ŠTETOČINE MASLINE!

Svakoj biljni treba nega: BOLESTI I ŠTETOČINE MASLINE!

1135
0

Proizvodnja masline vezana je za mediteransko područje. Od naših suseda ova proizvodnja je izuzetno razvijena u Hrvatskoj, Crnoj Gori ali i ostalim mediteranskim zemljama: Grčkoj, Italiji, Španiji, Portugaliji, Turskoj i i Izraelu.

Ma koliko nam delovalo da je maslina biljka koja ne zahteva nikakvu zaštitu i da raste bez ikakve nege  i zaštite, je potpuno pogrešno.

Ovo je jedna ne previše zahtevna biljka , ali svakako su joj  potrebni odgovarajuća nega i kompletna zaštita a u kojoj meri će s eona is provesti zavisi i od izbora sorti. Činjanica je da samorastuće vrste u prirodi kojih ima puno po primorskim obalama, svakako da ne zahtevaju nikakvu zaštitu, ali po pravilu slabo plodonose i nisu zgodne za profesionalni uzgoj.

Savremene sorte koje daju dobre prinose i krupnoću ploda, samim tim što su nastale selekcijom i ukrštanjem, u svom genetskom sklopu, nose određene karakteristike oca ili majke koja im više ili manje stvara određenu osetljivost na prouzrokovače bolesti i pojavu štetočina.

ALARMANTNO: Ministar Nedimović o razvoju afričke kuge svinja u Srbiji!
DAJU IZVANREDNE REZULTATE: Biotehničke mere zaštite!

Kod samorastućih maslina iz prirode, svakako da se i kod njih primećuje pojava bolesti i štetočina. Međutim, one nisu ekonomski zanačajne jer se na gje u komercijalne svrhe pa se samim tim na njima ne sprovodi zaštita i na to niko ne obraća pažnju. Na jesen se obere koliko se obere, plodovi sačuvaju ili prerade i dobije se prvoklasno ulje koje ako je pravo i kvalitetno mora po malo da gorči.

Isto se može dobiti i iz industrijski gajenih maslina ali činjanica je da su te masline prošle ozbiljan tretman zaštite, da su u njihovoj proizvodnji korišćena sredstva za zaštitu ali je kao posledica toga dobijen kvalitetan plod.

Malina je što se uslova gajenja tiče, izuzetno nezahtevna u pogledu tipa zemljišta. Voli krševite predele, njena struktura lista je takva da ima depoe u vodi pa lako podnosi duge sušna leta.

Što se štetočina tiče najpoznatije i najčešće su: maslinina muva Batrocera daucus oleae Rossi, crni malsinin megur Saissetia oleae, maslinin moljac Proys oleae, maslinin svrdlaš  Sacnorhinus cibripennis, potom maslinin trips Lhiotrips oleae. Nabrojani insekti napadju plodove u raznim fazama razvića i radi sprečavanja njihove pojave potrebna je zaštita odgovarajućim insekticidima.

Od insekata koji napadaju koru, stablo i grane su određeni potkornjaci i pipe, ali oni su mahom skocentrisani na starija i fizilološki oslabljena stabla.

Od bolesti jedna od opsnijih je bakterioza Pseudomonas siringae pv Savastanoi koja izaziva rak masline.

Interesantan je podatak da je ovo  opasno oboljenje poznato još iz antičkih vremena. Javlja se u svim područjima uzgoja masline. Poznato je da ova bakterija parazitira i na oleandru. Mere zaštite su skupe, kompleksne i nikada konačne posebno što za suzbijanje bakterioza na biljkama još uvek ne postoje adekvatni registrovani preparati. Naročito su opasne  zime koje su hladnije od uobičajenih pa oštečuju stablo koje je usled niskih temperatura puca pa nastaju  otvorena mesta –  rane koje su pogodno mesto za prodor bakterija.

Od ostalih bolesti javlja se olovna bolest koja može da izazove defolijaciju masline ( potpuno opadanje lišća ) i paukovo oko, bolest koja izaziva tipične simptome na lsistu u vidu okruglih svetlih pega.

Za neke od bolesti primenjuje se odgovarajuća upotreba fungicida ili  zaštita preparatima na bazi bakra koji daju dobre rezultate.

Proizvodnja i zaštita masline zbog navedenog, zahteva poseban i ozbiljan pristup jer se jedino na takav način može osigurati dobar rod i plasman na svetsko tržište, jer konkurencije ima a maslina i njen najpopularniji proizvod, ulje,  ima veliku potražnju na tržištu.

G.V.