Konoplja je od davnina naša najznačajnija tekstilna kultura. Konoplju je sejalo gotovo svako domaćinstvo u Srbiji, jer je najveći deo odeće izrađivan upravo od konopljinog vlakna. Međutim, prerada konoplje gotovo da je odumrla a domaćinstva su prekinula da gaje ovu kulturu. Konoplja ustupa mesto drugim kulturama, te su njegove površine znatno smanjene.
Osnovni razlozi zbog kojih se konoplja gaji su: biomasa, cvet i list i zrno. Bimoasa je u stvari, celokupna biljka koja se koristi za proizvodnju vlakna, odnosno pozdera. Cvet i list se koriste kao sirovina za farmaceutsku i kozmetičku industriju, a zrno se koristi za dobijanje konzumnog ulja. Međutim, ukoliko se konoplja gaji radi cveta ili zrna, nakon žetve ostaje stablo kao sporedni proizvod koje takođe može da se iskoristi.
Konoplja se uzgaja na relativno malim površinama u našoj zemlji. Konoplja podnosi češće vraćanje na istu parcelu, to jest uz upotrebu stajnjaka može se gajiti (u monokulturi) dve do tri godine bez značajnijeg smanjenja prinosa. U osnovi, konoplja se gaji nakon strnih žita, nakon kojih ostaje dovoljno vremena za blagovremen i kvalitetnu obradu zemljišta. Mašine koje se primenjuju za industrijsku konoplju su namenjene za masovne kulture. Pa se tako kod konoplje za vlakno, žetva obavlja sredinom avgusta i to traktorskom kosačicom.
Verovatno se pitate šta je to pinciranje? Pinciranje je ništa drugo do odsecanje, „košenje“ vrhova kada su biljke konoplje visine 30 – 50 cm. Pinciranje se vrši traktorskom kosom ( pogledati video ispod) i to na taj način da se skinu samo vrhovi biljaka. Pinciranjem se usporava rast biljke ( lakša je žetva), potencira se granjanje i time se dobije 2-6 produktivnih grana na jednoj biljci.
