Naslovna Vesti Vaskršnji običaji nekada i sada

Vaskršnji običaji nekada i sada

1834
0

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život, dan Hristovog vaskrsnuća. Po hrišćanskom verovanju to se desilo trećeg dana posle njegove smrti. Umro je raspet na krstu, na Veliki petak i iste večeri je sahranjen, a vaskrsao u Veliku nedelju.

Svi pravoslavni hrišćani slave taj dan kao dan kada vaskrsava vera u ljubav i čovekoljublje i nada u spasenje čoveka i ljudskog roda. Ovo je najvažniji i najveći dan, jer Isus Hrist je prema hrišćanskom učenju jedini vaskrsao u ljudskom obličju i pokazao da ima vlast nad životom i nad smrću. U Njegovom vaskresenju mi vidimo pobedu života nad smrti, pobedu dobra nad zlom i naše spasenje.

Vaskrs (Vaskresenije – Vaskresenje, Uskrs, Vazam, Veligdan) se dugo proslavlja u hrišćanstvu, od 2. Veka, a Crkva ovaj dan proslavlja kao najveći praznik. Uskrs je pokretan praznik, koji se vezuje samo za dan nedeljni, a može pasti u razmaku od 35 dana, od 4. aprila do 8. maja. Cela nedelja po Uskrsu naziva se “Svetla nedelja”, a narod se na Uskrs i cele Svetle nedelje pozdravlja sa “Hristos voskrese!” i “Vaistinu voskrese!” Veliki četvrtak obeležava poslednju večeru Isusa Hrista i njegovih učenika i na taj dan vernici idu na pričešće u crkvu. Veliki petak smatra se najtužnijim danom u hrišćanstvu jer je na taj dan bio razapet Hrist.

Da bi se hrišćani dostojno pripremili za ovaj parznik, još od apostolskih vremena ustanovljen je “Veliki post” ili “Četrdesetnica”, po uzoru na Isusa koji je 40 dana postio na Gori iskušenja. Sedam nedelja je najduži post pred praznik i on se ne odnosi samo na hranu kao što mnogi misle. Po crkvenom učenju to je duhovno očišćenje i to možemo da shvatimo kao katarzu kroz koju treba čovek da prođe da bi verovao da se pročistio i da je duhovno prihvatio sve ono što ga čeka. I dok većina vernika posti samo na ovaj dan, oni religiozniji počinju strogi post čak 40 dana pre Vaskrsa. Važno je pričestiti se, a najčešće je to čini domaćin koji odlazi u crkvu i koji preuzima na sebe moć i snagu Hristovu i zaštitu za celu porodicu, jer ni u prošlosti nije cela porodica odlazila u crkvu, već obično domaćin.

Skromnost i radost su našim precima bili smisao najvećeg hrišćanskog praznika, koji je poslednjih godina na neki način komercijalizovan, zbog uticaja sa Zapada. Okupljanje porodice, molitva, odlazak u crkvu, zajednička trpeza sa simbolom Vaskrsa- farbanim jajima, to je sve ono što utiče na zajedništvo i integraciju porodice. Ranije se samo čestitao praznik i darivalo jaje, ali neki običaji su primljeni iz drugih kultura, kupuju se razni pokloni, kao što su uskršnje zeke, koji nemaju simboliku Vaskrsa.

Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio, čak ni u gradovima, jeste farbanje jaja za Vaskrs. I pre primanja hrišćansta i u drugim religijama sveta, jaje je simbol klice života, iz njega niče novi život. Tako da je i hrišćanstvo primilo i uvelo u svoju simboliku, jaje kao simbol života. Nekada, jaja su se farbala na Veliki četvrtak i to uvek u crvenu boju jer ona simboliše Isusovu krv na raspeću. Danas se ovaj običaj obavlja obično na Veliki petak, a jaja se farbaju u najrazličitije boje i ukrašavaju raznim tehnikama (šaranjem, nalepnicama, gumicama, lišćem, itd). Crvena boja simboliše Isusovu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja i radost za povratkom Isusa Hrista iz sveta mrtvih, tako da crvena boja ustvari asocira život.

Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove “čuvarkuća”. Crveno jaje znači radost za one koji ga daju i primaju. U našem narodu postoji običaj da se ukućani prvim ofarbanim jajetom-čuvarkućom, pomažu po obrazima i tako se simbolički duhovna i mistična snaga jajeta prenese na ljude da bi bili zdravi i plodni. Zato postoji običaj i danas da se jaje posle Vaskrsa zakopa u mravinjak da bi stoka i usevi umnožili i da bi ih bilo kao mrava.

Uskrs je porodični praznik i na sam dan praznika ostaje se kod kuće i ruča sa porodicom. Proslavlja se vaskresenje posle smrti i nekada je to bilo mnogo skromnije nego ostali praznici. Običaj je da na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Vaskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastaje veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, – “Hristos Vaskrse” i “Vaistinu Vaskrse”. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo. Uskršnja pogača i pečenje – tradicionalno jagnjetina ili prasetina su obavezni na trpezi, a prolećnu atmosferu dopunjuje puno svežeg povrća i salata.

Drugog dana Vaskrsa se posećuje kum i daruje uskršnjim jajetom u znak poštovanja i na taj način se prenose dobre želje i misli. Nekada su domaćice mesile posebne kolače sa umetnutim jajetom za kuma, ali i taj običaj kao i mnogi su se vremenom izgubili.

Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Toga dana, po narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Taj dan se iznose farbana uskršnja jaja na grob, i dele se potom sirotinji. Pobusani ponedaljak je dan posvećen mrtvima i na svaki grob se ostavlja po jedno crveno jaje (da bi i preminuli preci uživali u vaskrsenju Isusa Hrista). Ovaj dan se zove i Vodeni ponedeljak, jer tada momci i mladi ljudi polivaju vodom devojke i mlade žene.

Veruje se da na ovaj ponedeljak valja ostaviti razbijeno uskršnje jaje u njivi, da njiva bude plodna i dati uskršnje jaje stoci da ga pojede, da bi cele godine bila zdrava.

Vaskrs slavi oko 300 miliona pravoslavnih vernika iz celog sveta. Zanimljivo je da se pravoslavni Vaskrs slavi i u amričkoj državi Aljasci na krajnjem severu Amerike. Proslavlja ga oko 25.000 Eskima. Oni su počeli da usvajaju pravoslavnu religiju i običaje polovinom osamnaestog veka, kada je Aljaska bila u sastavu Rusije. Sa dolaskom ruskih trgovaca krznom na ove prostore, prenosilo se i pravoslavlje na Eskime. Zbog velike udaljenosti jednih od drugih, danas Eskimi Vaskrs slave i po nedelju dana, jer prelaze velika rastojanja do svojih rođaka i prijatelja, pa im je previše da se vraćaju istog dana. Na njihovoj trpezi je za Vaskrs obično usoljeni losos ili neka druga vrsta ribe u sirovom stanju, kao i neka salata od retkih vrsta biljaka, koje posebno čuvaju za taj dan.

 

M.P.

Prethodni tekstU susret Vaskrsu cene jaja raznolike – vodimo vas u obilzak gradskih tržnica i marketa
Sledeći tekstŠta nam donose izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane!?