Naslovna Uredbe ZAŠTO SVEGA DESET ODSTO REGISTROVANIH GAZDINSTAVA OSIGURAVA SVOJE USEVE?

ZAŠTO SVEGA DESET ODSTO REGISTROVANIH GAZDINSTAVA OSIGURAVA SVOJE USEVE?

699
0

Činjenica je da naši poljoprivrednici nemaju izgrađenu naviku ili možda manjak novčanih sredstava da osiguravaju svoje useve i ono što imaju. Država subvencioniše polise osiguranja do 40%!

Kao glavne razloge za to navode skupo osiguranje, loš postupak obračuna, tehnologiju procene, kao i nesigurnost isplate štete.

Uvek treba saslušati obe strane, šta kažu u Ministarstvu poljoprivrede i osiguravajućim kućama?

Osiguravajuće kuće i nadležni iz Ministarstva poljoprivrede, tvrde da šteta proizvođače više udara po džepu nego sama visina osiguranja.

Hektar pod pšenicom za 200, a kiloram malina za 5 dinara? Da li je to baš tako, šta je sa drugim granama poljoprivrede ?

U praksi uvek, ali uvek stvari stoje drugačije i ima duplo više problema. Bilo je zabeleženih slučajeva da su poljoprivrednici u Banatu osiguravali tovnu junad od uginuća. Pretpostavite šta se desilo? Ako se desi nesrećno uginuće juneta, poljoprivrednik mora da ga čuva u dvorištu dok nadležni iz osiguranja ne dođu da procene štetu! Taj proces može da potraje i do nekoliko dana, a najgore je kada su u pitanju letnji meseci. Ovo je samo jedan od primera, ali zbog ovakve situacije i njoj sličnih većina poljoprivrednika ima loše iskustvo.

Svaka osiguravajuća kuća nudi drugačije uslove osiguranja kao i procenu rizika, a suštinski se ne razlikuju jedni od drugih!

Iz raznoraznih, jedino njima poznatih razloga ne saopštavaju broj zaključenih polisa sa proizvođačima. Zbog čega? Zbog toga što se sa svakim poljoprivrednikom dogovaraju različiti uslovi, to ponekad zna da liči na cenkanje!

Pitali smo dr Dragana Orovića, stručnjaka u oblasti tržišta i marketinga poljoprivrednih proizvoda, šta misli o osiguravanju useva?

“Ukoliko je reč o pojedincu sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom, njegovo shvatanje rizika obično podrazumeva dve osnovne vrste rizika. To su obim prinosa i tržišne cene poljoprivrednih proizvoda. Praktično, gotovo da ne postoji bezbedna situacija za poljoprivrednika.”

Pored svega gore navedenog, osigurati ili ne?

Poljoprivrednici, gazdinstva i zadruge jesu prvi na udaru ukoliko dođe do nepovoljnog razvoja okolnosti i gubitaka u prinosu, proizvodnji ili prodaji. Svakako da treba osiguravati useve, naročito uz pomoć države, ali i u ovom poslu treba da uzmu učešće svi faktori koji utiču na proizvodnju.

Bez obzira na sve, inicijative osiguravajućih kuća za veće uključivanje opština u osiguranje poljoprivrednika u svakom slučaju je pozitivna. Nismo sigurno koliko će predlog u lokalnim zajednicama naići na odobravanje i za kratko vreme dati željene rezultate. Bilo kako bilo, klimatske promene koje nam se dešavaju nose velike rizike i sada je, čini se, pravi trenutak da se pronađe prihvatljiv model osiguravanja plodova, useva, ali i domaćih životinja.

 

M.S.