Naslovna Poljoprivreda Globalno zagrevanje imaće negativan uticaj na snabdevanje hranom

Globalno zagrevanje imaće negativan uticaj na snabdevanje hranom

172
0

Globalno zagrevanje će vrlo verovatno negativno uticati na snabdevanje hranom u celom svetu, upozorio je predsednik Konferencije o dezertifikaciji UN Alen-Rišar Donvahi. Naglasio je da će do problema doći pošto se uticaji klimatske krize kombinuju sa nedostatkom vode i lošim poljoprivrednim praksama.

YouTube Screenshot
Izvor: africanews (en français)

„Globalno zagrevanje je pandemija“

Bivši ministar odbrane Obale Slonovače koji je predvodio prošlogodišnji samit „UN Cop15“ o dezertifikaciji, Donvahi je rekao je da se efekti suše razvijaju brže nego što je struka to očekivala. „Klimatske promene su pandemija sa kojom se moramo brzo izboriti,“ naglasio je Donvahi. „Pogledajte koliko brzo napreduje degradacija klime. Štaviše, mislim da ide čak i brže nego što smo predvideli. Svi se usredsređuju na 1,5°C [iznad predindustrijskog nivoa], i to jeste veoma važan cilj. Ali u stvari, mogle bi se desiti neke veoma loše stvari, u smislu degradacije tla, nestašice vode i dezertifikacije, što je mnogo bitnije od 1,5°C.“

Problemi porasta temperatura, toplotnih talasa i intenzivnijih suša i poplava, ugrožavaju sigurnost hrane u mnogim regionima, naglasio je Donvahi. „Pogledajte efekte suša na sigurnost hrane. Efekte suša na migraciju stanovništva. Efekat suša na inflaciju. Mogli bismo imati ubrzanje i drugih negativnih efekata, ne samo temperature“, upozorio je predsednik Konferencije o dezertifikaciji.

Cena povrca decembar

Ima li rešenja?

Trenutnom stanju u snabdevanju hranom ne pomažu ni loše poljoprivredne prakse, naglasio je Donvahi. „Degradacija zemljišta dolazi sa lošim navikama,“ istakao je. „A način na koji se bavimo poljoprivredom će dovesti do degradacije zemljišta. Kada se utiče na tlo, utiče se i na prinos.“

Tokom svoje izjave, predsednik je pozvao investitore iz privatnog sektora da se uključe i iskoriste mogućnosti za ostvarivanje profita. „Privatni sektor ima interes u poljoprivredi i boljem korišćenju zemljišta,“ apostrofirao je Donvahi. „Govorimo o boljim prinosima. Govorimo o agrošumarstvu, što je još jedan način kojim privatni sektor može da povrati investicije. „Moramo da budemo inovativni, da pronađemo nova sredstva za finansije.“

S fokusom na dezertifikaciju, Donvahi je rekao da svet ne može da priušti da je ignoriše. Istakao je da moramo sve probleme na polju snabdevanja hranom rešavati kao zajednica. „Dezertifikacija i suša dovode do klimatskih promena. Dovode do gubitka biodiverziteta. A kada imate klimatske promene imate suše, poplave, oluje,“ upozorio je sagovornik. „Nisu ugrožene samo siromašne zemlje, svi smo na tapetu [po pitanju bezbednosti hrane]. Klimatske promene, suše, oluje, poplave ne poznaju nikakve granice. Ne treba im viza da bi ušli u zemlju.“

Izvor: The Guardian

Prethodni tekstDragan Ristić: iz urbane sredine u vranjansku Dubnicu
Sledeći tekstĐaci uče o klimatskim promenama u poljoprivrednim školama