Naslovna Poljoprivreda Afrička kuga svinja: potencijalni ishodi

Afrička kuga svinja: potencijalni ishodi

843
0

Agroanalitičar Milan Prostran izjavio je do koje je mere afrička kuga svinja postala problem u Srbiji i kolika je potencijalna ekonomska šteta od iste. Sudeći po njegovim analizama, Srbija bi zbog intenziteta zaraze mogla da ostane „bez ijedne svinje“.

svinja
Photo by Forest Simon on Unsplash

Afrička kuga svinja nije samo problem u Srbiji

Prostran je podsetio na širok stepen zaraze afričke kuge svinja, kao i na nedostatak adekvatne vakcine. „Afrička kuga je uništila veliki deo svinjarstva širom Evrope. Do pre dve godine smo se vakcinacijom borili protiv klasične svinjske kuge. Ali smo onda potpisali sporazum o fitosanitarnim uslovima sa Evropskom unijom, jer smo u procesu pridruživanja,“ naglasio je Prostran.

Sporazum, podseća sagovornik, podrazumeva prekid vakcinacije. “Jer prema stručnim analizama,“ nastavlja Prostran, „vakcinisana grla imaju rezidue od vakcina, što smeta kvalitetu mesa. Možda bi imali malo lakšu situaciju da smo to zadržali. Sa druge strane, govoreći o samim štetama koje kuga pravi, generalno smo već dugo u problemu kada je reč o stočarstvu. U najvećem problemu su mlečno govedarstvo i svinjarstvo. Afrička kuga svinja će dodatno pogoršati stanje.“

svinja
Photo by Sebastian Abbruzzese on Unsplash

Povećan uvoz svinja

Sagledavajući statistiku, Prostran ističe da Srbija danas ima deficit svinja od preko 50% u odnosu na period devedesetih godina prošlog veka. Kako tvrdi, to nije zbog pojave kuge, koja je u Srbiji prvi put zabeležena 2019. godine. Prostran naglašava da je problem generalni odnos države i pojedinaca prema ovoj privrednoj grani.

„Takođe, u proteklih 4-5 godina postali smo veliki uvoznici svinjskog mesa. Pre dve godine smo uvezli svinjskog mesa za čak 76 miliona dolara. Kriza u ovoj proizvodnji je evidentna, s tim što je ova bolest povećava. Ona će itekako uzeti danak, posebno jer nije jednostavno obnoviti svinjarstvo,“ dodaje Prostran.

svinja
Photo by Dušan veverkolog on Unsplash

Tokom intervjua, sagovornik je istakao i povećanje cena mesa kao posledicu lošeg odnosa prema svinjarstvu. „Cene od 700 do 1.000 dinara po kilogramu su jako visoke, te građani meso ne mogu jednostavno priuštiti. Svinjska kuga će samo još više da zaoštri cenovno pitanje. Međutim, potrošač je taj koji je kočničar – on redukuje potrošnju i u gramima i u kilogramima, ali i u kategoriji mesa. Više neće jesti but ili kare, već uši, nogice, rebra,“ ističe Prostran, dodajući da u proseku jedemo oko 14 kilograma manje mesa svih vrsta nego što smo jeli devedesetih.

Po pitanju zaraze i preventivnih mera, Prostran je naglasio koliko je važno pristupiti svemu na adekvatan način. Budući da je svinjarstvo, kako on tvrdi, „osetljiv živi sektor proizvodnje“, ne može svako tek tako ući na farmu. „Država jeste u obavezi da sto odsto nadoknadi svako grlo koje se ubije zbog zaraze. Ali to nije rešenje jer stočari gube proizvodnju i potreban im je period da je obnove. Zato je važno da se proizvođači upozoravaju da ne daju nikome da uđu na farme sem zaposlenima sa posebnom opremom,“ zaključio je Prostran.

Izvor: Danas

Pogledajte i: Država i stručnjaci sarađuju da se suzbije afrička kuga svinja, Afrička kuga svinja registrovana u 918 gazdinstava