Naslovna Vesti DE NAM ODE MRAZ?!?!?! Najtoplija zima u istoriji merenja Srbije

DE NAM ODE MRAZ?!?!?! Najtoplija zima u istoriji merenja Srbije

739
0

Mraz nam je izgleda nestao netragom. Kako pokazuje sezonski bilten RHMZ, iza nas je najtoplija zima ikada izmerena u Srbiji. Iako je ova zima izuzetno se izdvojila iz proseka, nije jedina u nizu rekordnih zima kako se može na prvi pogled učiniti.

Sezonski izveštaj za zimu 2023/24, objavljen od strane Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), jasno ukazuje na ekstremnost ove zime: prosečna temperatura od 4,8 °C je bila neosporno najviša zabeležena u Srbiji od početka merenja 1951. godine. Da li smo svesni značaja ovih 4,8 °C?

Ova temperatura predstavlja neverovatnih 3,9 °C više od tridesetogodišnjeg proseka zimske temperature (1991-2020). Ovo nije samo najveće odstupanje ikada zabeleženo, već je i znatno veće od prethodnih najtoplijih zima, poput one iz 2007. godine, kada je prosečna temperatura bila viša od istog proseka za 3 °C.

Iako se na prvi pogled razlika između ovogodišnje zime i one iz 2007. godine možda ne čini velikom, kada se radi o prosečnim temperaturama tokom dužih perioda, gotovo 1 °C predstavlja značajnu razliku – takva odstupanja od prethodnih rekorda nisu zabeležena u ranijim merenjima u Srbiji. Ovo se jasno vidi i u priloženoj vizualizaciji.

foto: Pixabay
foto: Pixabay

OK, OK, ali gde je mraz?

Zima je bila izuzetno topla u Beogradu, gde je prosečna temperatura dostigla 7,4 °C, što je za četiri i po stepena više od tridesetogodišnjeg proseka. U glavnom gradu, gde su merenja dostupna još od daleke 1888. godine, ovo je bila rekordno topla zima u poređenju sa svim prethodnim zimama.

Ipak, ovi podaci ne otkrivaju celu sliku: normala koja se koristi za merenje ovog ekstrema, odnosno period od trideset godina od 1991. do 2020. godine, već je pod uticajem klimatskih promena. Čak je i ova referentna normala donekle izmenjena u poređenju sa ranijim periodom koji je smatran normalnim u Srbiji tokom 20. veka.

Image by Martina Fischer from Pixabay

Prema rečima RHMZ-a, razlike postaju još izraženije ako uporedimo ovu zimu sa prethodnom normalom – periodom od trideset godina od 1961. do 1990. godine. U poređenju sa tim periodom, zima u Beogradu ove godine bila je toplija za neverovatnih 5,5 °C, a slično veliko odstupanje zabeleženo je i u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi… U većem delu zemlje, ova zima bila je bar za 4 °C toplija od zimskih proseka u drugoj polovini 20. veka. Jedino na jugu odstupanje je bilo nešto manje od 4 °C.

U isto vreme, ova zima bila je suva, a u istočnim delovima zemlje, poput Negotina i Zaječara, bila je ekstremno sušna, sa padavinama koje su bile bar četiri puta manje u poređenju sa normalnim vrednostima za ovo doba godine.

mraz
foto V. Bojić

Jeste, sve super, ali mraza i dalje nema. Gde je?

Nije reč samo o toplim praznicima ili nedostatku snega. Ovi izraziti pomaci mogu imati dugoročne posledice na prirodnu sredinu, poljoprivredu i društvo u celini, naročito ako se ponavljaju.

El Ninjo je doprineo ovako toplim zimama, ali glavni krivac za ova ekstremna odstupanja su definitivno klimatske promene. Iako je zima ove godine izuzetno izražena, ne bi trebalo da zaključimo da je to potpuni izuzetak ili nešto neobično.

Foto: Youtube

Ova zima se svrstava među najtoplije zime u istoriji. Od 10 najtoplijih zima zabeleženih od 1951. godine do danas, čak 8 ih je zabeleženo posle 2000. godine. Štaviše, od pet najtoplijih zima u srpskoj istoriji, tri su se dogodile u poslednje četiri godine (2021, 2023. i zima ove 2024. godine).

Drugim rečima, zima 2024. godine, kad je manjkao mraz, jeste bila ekstremna. Ali je realno bila deo trenda koji se već odvijao. Teško je precizno proceniti koliki je uticaj El Ninjoa na ovo vreme u Srbiji, s obzirom na to da smo daleko od područja direktnog uticaja ovog fenomena. Međutim, Srbija se nalazi u području intenzivnih klimatskih promena. To znači da smo izloženi većim uticajima nego mnoge druge regije. A zime su, kako se pokazalo, sve toplije.

Zaštite čokote od mraza

Ovaj, mraz? Mraz, igde? Hello?

E sad, gorenavedeno ne znači da nikada više nećemo doživeti klasični mraz u Srbiji. Prema naučnim saznanjima, klimatske promene će pre svega dovesti do toplijeg proseka. Iako će zime uopšteno biti toplije, to ne implicira da će svaka zima izostaviti mraz u odnosu na prethodne. Zapravo, samo će retke zime biti izuzetno hladne.

Drugim rečima, ovo je priča koja se proteže kroz decenije, a ne samo kroz pojedinačne zimske sezone. Kada raspravljamo o ekstremima poput onoga što smo videli ove godine, ključno je razumeti kontekst u koji se ti ekstremi smeštaju: u našu novu normalu, koja se svake godine pomera ka višim temperaturama, češćim vremenskim ekstremima i sušama. Jedini način da usporimo, pa čak i zaustavimo ovakav trend, jeste putem globalne akcije za borbu protiv klimatskih promena.

Izvor: Klima 101