Ervinija, iliti bakteriozna plamenjača – kako je prepoznati i šta raditi?

Ove godine je dunja nešto slabije rodila, a jedan od glavnih krivaca predstavlja bakteriozna plamenjača, tj. ervinija. Lako ju je prepoznati, naravno, ali je lečenje nemoguće.

Po pitanju prepoznavanja ove notorne bolesti, za portal „Dobro jutro“ je govorila Ljiljana Jeremić, savetodavac za zaštitu bilja PSSS Jagodina. „Erwinia amylovora je prouzrokovač bakteriozne paleži jabučastog voća. Bakterija zaražava jabuku, krušku, dunju i mušmulu. Parazitira sve organe voćki: cvetove, lišće, mladare, grane, stablo,“ apostrofirala je Jeremić.

Kako se prepoznaje bakteriozna plamenjača?

U nastavku izjave, Jeremić je izlistala sve simptome koji čine da se bakteriozna plamenjača prikaže  i lako prepozna. „Simptomi koje izaziva Erwinia amylovora su sledeći: zaraženi cvetovi menjaju boju, nekrotiraju, suše se i opadaju,“ istakla je ona. „Oboleli listovi menjaju boju, suše se ali ne otpadaju, već ostaju na granama. Zaraženi mladari nekrotiraju i povijaju se u vidu pastirskog štapa. Plodovi menjaju boju, pocrne, nekrotiraju. Zaražene grane se suše, nekrotiraju i nastaju rak rane. Na zaraženim delovima biljke kada su vlažni uslovi može doći do pojave bakterijskog eksudata.“

Prema njenim rečima, izvor zaraze za narednu sezonu su prezimele rak rane. „Najznačajniji izvor zaraze za narednu godinu su prezimele rak rane. U povoljnim uslovima (povećana vlažnost i temperatura) u fazi cvetanja dolazi do ostvarivanja zaraze preko cveta. Kasnije se zaraza širi i na druge delove biljke. Zaraze se u povoljnim uslovima mogu ostvariti i kroz lenticele, tako da mogu biti inficirane i mlade voćke koje nisu još cvetale. Zaraza se može ostvariti i ako dođe do oštećenja voćki od grada, jakih vetrova. Tokom vegetacije voćaka može se ostvariti više sekundarnih infekcija, koje uglavnom nastaju preko rana,“ dodaje.

Izbegavati Streptomicin

Zaštitu voćaka, kako preporučuje Jeremić, treba uraditi u fazi cvetanja. „Zaštita hemijskim tretiranjima se vrše u fazi cvetanja voćaka, primenom preparata na bazi a.m. bakar – hidroksid; bakar – oksihlorid u manjoj koncentraciji – 0,05-0,06% (da ne bi došlo do fitotoksičnosti) više puta u toku cvetanja,“ naglasila je.

Kako je dalje apostrofirala, postoje preparati koji su dostupni voćarima, ali koji će više da štete nego da pomažu biljku. „U našoj zemlji nije dozvoljena upotreba antibiotika Streptomicin, samim tim ne postoje registrovani preparati na bazi ovog antibiotika. Upozoravamo poljoprivredne proizvođače da ne koriste antibiotik Streptomicin, koji se može kupiti u veterinarskim apotekama, zbog toga što ovaj antibiotik nije formulisan za upotrebu u voćarstvu, ne zna se kolika je koncentracija primene kao ni karenca (vreme koje treba da protekne od tretmana do upotrebe proizvoda),“ upozorila je Jeremić.

Tokom 2023. godine u Pomoravskom okrugu su se stvorili povoljni uslovi za širenje ove bakterije. Zabeležen je veći intenzitet zaraze u voćnjacima dunje i kruške u poređenju sa voćnjacima jabuke. Preporuka za poljoprivredne proizvođače bila je redovno pregledavanje zasada jabučastog voća. Ukoliko primete simptome bakterijske paleži kao što su pojava mladara u obliku pastirskog štapa, sušenje lišća ili izlučivanje bakterijskog eksudata, savetuje se primena sledećih mera:

• Mehanički odstrane zaražene mladare, s tim da se odstrani i deo tkiva koji ne pokazuje simptome zaraze (20 – 30 cm).
• Obavezna dezinfekcija alata za rezidbu posle svakog reza, može se koristiti 96% alkohol.
• Odstranjivanje zaraženih biljnih delova obaviti po suvom i toplom vremenu, kako se zaraza ne bi širila.
• Rane od reza treba dezinfikovati 3% rastvorom bakarnog preparata.
• Odstranjene biljne delove izneti iz zasada i spaliti.
• Kada se završi mehaničko odstranjivanje zasadi se mogu tretirati bakarnim preparatima u nižim koncentracijama.

Izvor: Dobro jutro