Srbija je raj za gljive. One rastu u različitim delovima zemlje, ali sakupljači moraju biti pažljivi da li su gljive jestive ili samo lekovite. Među najpoznatijim vrstama su hrastova sjajnica, zelena pupavka, zavodnica, lisičarka i medenka.
Koje gljive imamo? Spisak
Hrastova sjajnica
Hrastova sjajnica, poznata kao reiši gljiva (ganoderma lucidum), cenjena je zbog lekovitih svojstava. Koristi se za pravljenje tinktura i čajeva, posebno u tradicionalnoj kineskoj medicini gde je smatrana vrednom kao zlato. Raste na hrastovim panjevima i bere se od proleća do jeseni. Ova gljiva sadrži ugljene hidrate, aminokiseline i proteine u šeširu, dok je drška bogata mineralima kao što su magnezijum, cink i kalijum.
Zelena pupavka
Zelena pupavka (amanita phalloides) je najotrovnija gljiva u Srbiji i odgovorna je za većinu smrtonosnih trovanja. Raste u hrastovim i drugim šumama od jula do oktobra. Znaci trovanja uključuju povraćanje, proliv i slabost, a simptomi se javljaju od nekoliko sati do dva dana nakon konzumiranja. Zelena pupavka se često meša sa jestivom gljivom jajčarom (amanita caesarea), ali čak i mala količina pupavke može da izazove smrt. Stručnjaci savetuju da se gljive ne kupuju na pijacama bez potvrde ispravnosti.
Zavodnica
Zavodnica (omphalotus olearius) je otrovna gljiva koja liči na jestivu lisičarku. Kada je mala, zavodnica je žute boje i može lako da zavede sakupljače, ali ona ispušta boju zbog koje prsti postanu narandžasti. Za razliku od lisičarke, zavodnica raste na drveću i panjevima, mada ponekad može izgledati kao da raste iz zemlje jer je prekrivena lišćem. Karakteristična je po krupnijem i tamnijem izgledu od lisičarke.
Lisičarka
Lisičarka (cantharellus cibarius) je jestiva i vrlo popularna gljiva u kulinarstvu, prepoznatljiva po žutom ili bledo narandžastom šeširu nepravilnog oblika i prijatnom mirisu. Raste u velikim grupama u listopadnim šumama od proleća do jeseni. Lisičarka ima specifičan miris i ukus koji podseća na kajsiju. Mogu se koristiti u pripremi raznih jela, kao što su marinade i slatko, zbog bogatog ukusa.
Medenka
Medenka (hygrophorus russula) je retka, jestiva gljiva specifična po vinski obojenim tonovima koji prekrivaju njen šešir, dršku i listiće. Raste uglavnom u hrastovim šumama i na krečnjačkim terenima. Medenka je mesnata i izdašna, a najbolje se priprema prženjem na ulju sa dodatkom soli. Može se kombinovati s jajima ili koristiti za pripremu gulaša, a mnogi uživaju u njenom bogatom ukusu.
Gljive u Srbiji predstavljaju vredan prirodni resurs, ali sakupljači treba da budu oprezni zbog opasnosti od trovanja. Ispravno prepoznavanje i konsultacija sa stručnjacima su ključni za bezbedno uživanje u gljivama koje priroda nudi.
Izvor: Dobro jutro
