Ako se uzmu trenutni tokovi tržišta u stočarstvu i proizvodnji, svinjetina opet nekako „preti“ da će poskupeti, ali kolika je verovatnoća toga? Narodna banka Srbije se upravo isto to pita, te prenosimo njihove spekulacije u ovom članku.
Hoće li svinjetina poskupeti pred slave i praznike? NBS veli sledeće…
Dok se ranije možda opravdano tvrdilo da je junetina skupa, sada istu ocenu možemo dati i za svinjetinu, budući da se njene cene približavaju cenama junetine. Na primer, u beogradskim marketima, kilogram svinjskog buta dostiže čak 900 dinara, dok se na akcijama koje traju nekoliko dana može naći za 750 dinara.
Analizirajući visoke cene svinjetine i njihov direktni uticaj na inflaciju, Narodna banka Srbije je nedavno objavila analizu koja ističe da su cene prerađenog i neprerađenog mesa, posebno svinjetine, tokom proteklog perioda beležile značajan međugodišnji rast, dominirajući iznad ukupne međugodišnje inflacije. Dodatno, zabrinutost javnosti zbog pojave i širenja virusa afričke kuge svinja podstakla je strahovanje od moguće nestašice svinjskog mesa, što dodatno doprinosi rastu cena.
Potencijalni razlozi rasta cene
Cena svinjskog mesa u Srbiji raste iz više razloga. Prvo, smanjenje broja svinja u stočnom fondu ima uticaj. Zatim, pojava bolesti afričke kuge takođe pridonosi tome. Cene žive vage i svinjskog mesa na svetskom tržištu, posebno u zemljama EU odakle uvozimo meso, takođe utiču. Povećanje cena inputa dodatno doprinosi rastu cena svinjskog mesa. Sve ove domaće i međunarodne promene rezultiraju stalnim porastom cena svinjskog mesa u prodaji u Srbiji tokom poslednje dve godine. U 2021. godini, prosečan rast cena svinjskog mesa bio je 19,7%, dok je u 2022. godini iznosio 26,3%, a u septembru 2023. godine međugodišnji rast je bio 17,7%.
„Naša projekcija za celu kategoriju svežeg mesa, koja pored svinjskog obuhvata i živinsko, goveđe i jagnjeće meso, za poslednji kvartal ove godine pretpostavlja umereni rast, koji je na nivou ostvarenja iz prethodne dve godine. Zbog toga će doprinos ovih cena ukupnoj inflaciji biti na kraju godine od 0,4 procentnih poena,“ vele analitičari NBS-a.
AKS i cene mesa
Što se tiče očekivanja o budućem kretanju cena, postoji umerena neizvesnost iz više razloga. Kada je reč o ponudi, neizvesnost proizlazi iz brzine širenja afričke kuge u Evropi. Smanjenje broja svinja radi kontrole širenja bolesti može imati dugoročne posledice zbog ograničenih mogućnosti reprodukcije.
Međutim, kako bi se suzbila epidemija, u Srbiji je prema podacima Ministarstva poljoprivrede eutanazirano oko 55.000 svinja, tek oko 2% ukupnog stočnog fonda. Očekuje se da to neće značajno uticati na rast cena svinjskog mesa u budućnosti.
„S druge strane, očekujemo da niže cene inputa u proizvodnji podstaknu rast stočnog fonda. To bi se odrazilo na pad cena svinjskog mesa. Pored toga, isti faktor trebalo bi da utiče na pad cena svinjskog mesa u EU. Ovo bi pojeftinilo uvoz, a samim tim i snizilo maloprodajne cene mesa na domaćem tržištu. Pad cena inputa primetan je od drugog kvartala 2023. godine pod uticajem nove poljoprivredne sezone. Ona je globalno posmatrano bila povoljna. Ali pad je primetan i usled nižih cena goriva, transporta prekomorskim putem i mineralnih đubriva,“ ističe se u analizu NBS-a.
U nastavku, pominje se da su ulazni troškovi stvorili povoljnije mogućnosti u proizvodnji mesa. Tome u prilog govori preračun isplativosti uzgoja. U drugom kvartalu ove godine, nakon deset tromesečja, isplativost je ušla u pozitivnu zonu. „Konkretno, cena kukuruza na domaćem tržištu, prateći trendove s međunarodnih tržišta, tokom 2023. godine kretala se silaznom putanjom. U oktobru je iznosila oko 15 dinara po kilogramu. To je ujedno i najniži nivo u prethodne tri godine. U svakom slučaju, cene mesa predstavljaju rizik projekcije inflacije u oba smera. Ali za sada se čini da rizik od rasta cene mesa nije toliko veliki da bi mogao da naruši opadajuću putanju inflacije koja se očekuje u narednom periodu i povratak u granice cilja sredinom 2024. godine,“ navodi se.
Izvor: AgroTV
