Poreklo Hunza zbunjuje koliko i njihova dugovečnost, stručnjaci odgovore traže u vezama sa Aleksandrom Makedonskim i Baskima, a tek kada čujete njihov životni vek.
U planinskoj dolini Hunza, koja se nalazi na krajnjem severu Pakistana, stanuje narod koji živi i do 120, 130 godina. A neki su i proslavili čak i svoj 145. Rođendan. Međutim, tačan broj godina jako je teško odrediti, jer ovaj narod nema nikakvu evidenciju kojom bi mogli da dokažu svoj dugovečnost. Skoro nikada nisu bolesni, a zahvaljujući genima izgledaju mladoliko.
U ostalim delovima Pakistana životni vek je 67 godina, međutim na krovu sveta, u izolovanim delovima Himalaja vladaju sasvim drugačiji zakoni života i smrti. Prema istraživanjima žene u ovom predelu mogu da zatrudne jako kasno, čak i kada imaju više od 65 godina. Takođe nema ni obolelih od raka. Naučnici objašnjenja za ove fenomene traže u njihovoj ishrani i okolini.
Ovaj narod se kupa i pije ledenu vodu, sami proizvode hranu, a kako su u potpunosti odsečeni od gradova nemaju dodira sa prerađenim proizvodima. Kajsije su glavne u njihovom jelovniku, a postoji i period kada ništa ne jedu i tada piju samo sok od kajsija i jedu koštice ovog zdravog voća.
Meso retko jedu, a na njihovom jelovniku dominiraju žitarice i povrće. Takođe, rade jogu, vežbe meditacije i disanja. Pretpostavlja se da je za njihovu dugovečnost i zaslužan način života i ishrane.
Njihovo poreklo obavijeno je velom tajne. Njihova put svetlija je od puti njihovih suseda, a njihov jezik (burushaski) veoma je sličan baskijskom nego bilo kom drugom iz njihovog okruženja. Neki nagađaju da su oni potomci vojnika Aleksandra Velikog, naime, oni koji nisu mogli da ga slede ostali su i nastanili se na Himalajima.
