U Srbiji, proizvodnja hrane iznese mnogo više finalnih produkta nego što nam je potrebno za preživljavanje, tvrdi klimatolog Vladimir Đurđević. U njegovoj izjavi za Blic na temu klimatskih promena, dotakao se teme zaliha hrane i proizvodnje iste. „Na našem tržištu se uglavnom ne vide posledice gubitaka koji se dešavaju. Ukoliko se javi zakasneli mraz, neko voće će biti skuplje ili će ga biti manje. Ipak, ti gubici imaju uticaj na izvoz naše poljoprivrede, a to je vrlo važna stavka u našoj ekonomiji,“ navodi Đurđević.
Povodom izjave, istakao je da ne postoji pretnja da ćemo ostati gladni ili da za 30 godina nećemo imati šta da jedemo. Potrebno je da već danas planiramo kvalitetniji život za 20-30 godina. Da bismo to ostvarili, apostrofira on, moramo da imamo stabilnu privredu i poljoprivredu, kao i društvo bez tenzija.
„Umesto da razmišljamo kako da budemo što efikasniji u poljoprivrednoj proizvodnji, da imamo što veći izvoz, vi morate da rešavate probleme koji u prošlosti vama nisu bili toliko ozbiljni, kao što je recimo suša, mrazevi, grad, poplava… Da taj sektor bude što stabilniji i produktivniji za društvo,“ veli Đurđević. „Poenta je da se ulaže energija kako bi održali ono što imamo, da razvijamo da bude bolje. To nije “mala komplikacija”, potrebno je sistemsko rešenje.“
Adekvatna proizvodnja zahteva selekciju
Govoreći i dalje na temu useva, Đurđević navodi par rešenja. Tu spada uvećanje površine koje su pod sistemima za navodnjavanje, kao i favorizovanje kultura koje su manje otporne na sušu ili zakasnele mrazeve.
„Koje kulture na kom području uzgajati? Možda nisu sva područja u Srbiji podjednako dobra za sve kulture. Da li koristiti neke sorte koje su manje rizične za sve te stvari? Da li razvijati i koliko razvijati protivgradnu zaštitu?“ apostrofira Đurđević, pominjući i tzv. agrosolar kao potencijalno rešenje. „To je kombinacija poljoprivredne proizvodnje i proizvodnje električne energije i solarnih panela koji se postavljaju iznad zasada. Tako poljoprivredni proizvođač postane na neki način i proizvođač energije i ima vrstu rezervnog plana ukoliko mu se dese veliki padovi prinosa,“ veli on.
Uz navedeno, istakao je i koliko je važno jednom poljoprivredniku da se osigura. „Kod nas poljoprivrednici i dalje ne osiguravaju u meri u kojoj bi to možda bilo potrebno. Kako razviti te planove osiguranja, da budu efekasni, da ne bude svaki put kada se desi suša, natezanje sa državom ko će platiti štetu… Ima hiljadu poslova koje treba se završe da bi se to sve dovelo u red,“ zaključuje klimatolog.
Izvor: Blic
Pogledate i: Klima u Srbiji: Mrazevi i suša najveći problem
