Naslovna Poljoprivreda Lešnik iz Mramorka: uzgoj, problemi, očekivanja

Lešnik iz Mramorka: uzgoj, problemi, očekivanja

226
0

„Bolja zemlja“ je rešila da proba nešto, pajtonovski rečeno, sasvim drugačije. Naime, interesovalo nas je kako se lešnik uzgaja u Srbiji. Put u svrsi odgovora tog pitanja nas je doveo na gazdinstvo Branislava Kevenskog u Mramorak pokraj Pančeva, na njegovih 40 hektara zasađenih kvalitetnim lešnikom.

I premda ima aktivnu proizvodnju, Kevenski je za našu emisiju izjavio da nisu svi delovi njegovog voćnjaka isti. Podeljen je, kako on tvrdi, u tri faze zasada: zasad u svojoj šestoj, te petoj, i na kraju četvrtoj godini. U zasadu smo se našli povodom rezidbe istog, za koju Kevenski tvrdi da je krucijalan deo uzgoja lešnika. On upozorava da je ovaj proces nešto što se mora obavljati svake godine. Uklanjanjem nepotrebnih grana se održavaju stabla i subsekventno povećava prinos lešnika. Uz to, kako dodaje, zasad mora da ima pristup suncu tokom cele godine, sa svih strana.

Lešnik nije mnogo zahtevan, ali uzgoj svakako nije lak

Priupitan o prinosima, naš sagovornik je istakao da se neke 3 tone po hektaru očekuju u zasadu koji je već u šestoj ili sedmoj godini. Stariji i aktivniji rasadi, na kojima se primenjuje propisna agrotehnika, mogu da iznesu čak i do 4.5 t/ha.

Foto: Bolja zemlja

Kevenski je tom prilikom rešio da razbije par mitova o uzgoju ove kulture. Naime, naglasio je da, poput svih ostalih kultura, i lešnik zahteva prihranu, zaštitu i druge agrotehničke mere. Posebno je aludirao na rane faze razvoja biljaka, kada su još uvek ranjive. Kako naglašava, tada se sve obavlja ručno i ne sme izostati agrotehnika. U suprotnom, insekti, gljive i druge štetočine će biljku uništiti pre nego što dođe u svoju žbunastu fazu. Već u četvrtoj godini, zasad može da se održava i mehanički, sa manjim manuelnim inputom.

Po pitanju cene i troškova, Kevenski je naglasio da su oni manji što je zasad veći površinski. Tom prilikom je istakao nekoliko benefita velikog zasada, pogotovo glede nasrtaja insekata. Kako Kevenski apostrofira, mramorasta stenica, jedna od najopasnijih štetočina po lešnik, napada biljku čak i kada su plodovi skroz zdravi i na tlu, odvojeni od stabla. Benefit velikog zasada, navodi on, je taj da stenice uglavnom napadaju stabla na obodu imanja, što štiti većinu stabala u sredini. Drugim rečima, najveći broj prinosa će ostati neoštećen na velikim imanjima.

Foto: Bolja zemlja

Kevenski je tokom izlaganja govorio i o porastu cene agrotehničkih proizvoda, ali i samih lešnika. Dotakao se pritom i procesom proizvodnje, te nedostatkom radne snage i benefitima uzgoja lešnika u odnosu na druge kulture. Šta je tačno rekao? Na našem zvaničnom YouTube kanalu možete čuti ostatak razgovora!

Prethodni tekstOprani krompir – sigurna zarada! „NOVI Trading d.o.o“
Sledeći tekstPlastenici iz Besnog Foka; kako „Iceberg Salat Centar“ i dalje efektivno posluje?