Srpski malinari pesimistično gledaju na nadolazeće proizvodne sezone. Kako im se čini, neće biti mnogo napretka, a zaradu gotovo da i ne očekuju. U takvoj situaciji, vele oni, biće potrebna pomoć kako bi domaća proizvodnja maline iole preživljavala, sledstveno i mnoga sela koja žive od voćarstva.
Požar u hladnjači
Kao šlag na proverbijalnoj torti problema malinara, tu je i skorašnji požar hladnjače u jednom selu opštine Arilje. Vatra je progutala bezmalo 15 tona maline. Prema prvim nezvaničnim informacijama sa terena, šteta se kreće blizu pola miliona evra.
„Vlasnik hladnjače je iz Požege, a ima svoje maline u Mirosaljcima i Đukićima. Koliko je nama poznato maline nisu bile osigurane, šteta je ogromna. Požar je lokalizovan uz velike napore vatrogasaca,“ naglašavaju prestravljeni meštani ovog sela.
U ovom požaru, na svu sreću, nije bilo povređenih niti nastradalih lica. Tačan uzrok požara još nije poznat, čeka se zvanični zapisnik policije. Za sada se samo pretpostavlja da su u pitanju električne instalacije.
Kako će malinari pregurati nadolazeće godine?
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zoran Rajić učestvovao je na debati „Malinarstvo i zadrugarstvo Srbije, prošlost, sadašnjost i budućnost“ na Beogradskom sajmu. Debatu su, inače, organizovali Zadružni savez Srbije i Zemljoradnička zadruga „Agro-eko voće“. Prema njegovim rečima, ne očekuje neku značajnu zaradu u godinama koje dolaze. Kada mnogi faktori utiču na proizvodnji, ističe profesor, naročito onda nema (dobrih) finansijskih rezultata.
„Upozoravali smo tokom septembra da su Ukrajinci krenuli sa 35 dinara (cenom maline), Poljaci sa rolendom (sorta maline) od 1,6 (evra po kilogramu) i da smo se mi ove godine „preganjali“ sa po 230 ili 240 dinara po kilogramu (maline). Najveći se poslovi trenutno sklapaju na dva do 2,3 evra (po kilogramu maline) ima tu i ugovora koji se prenose iz prethodne godine,“ veli profesor Rajić.
On ističe da su podaci Uprave carine pokazali da je izvoz malina iz Srbije do kraja septembra iznosio oko 50.000 tona, po ceni od 4,27 evra po kilogramu, s napomenom da su ti poslovi dogovoreni u prethodnim godinama.
„Videćemo, kada podvučemo crtu za ovu godinu i za sledeće proleće, po kojim cenama su naši hladnjačari izvozili malinu. Prošla godina je bila katastrofa, ove godine bankari rade svoj posao, neće vam gurnuti stolicu ispod nogu, nego će vam staviti još jednu omču, imate jedan, drugi kredit i tako redom,“ navodi Rajić.
Razmišljanje o troškovima
Prema onome što je izjavio, malinare očekuje značajan izazov, ali problem nije prisutan samo kod malina, budući da je njen značaj uticao i na druge voćne vrste.
„U lancima prodaje retko ko ima dugoročne dobre ugovore, stranci se ograđuju, prave ugovore za jednu godinu, štite se upravo zbog velikih promena na tržištu. Logično, jer je zbog ekonomske situacije opada i platežna sposobnost njihovih građana,“ naglasio je Rajić.
Ističe potrebu za smanjenjem troškova proizvodnje, uključujući transport malina, posebno s obzirom na prisustvo mnogo mladih zasada. Takođe naglašava koristi koje mogu proisteći iz hlađenja malina na samoj parceli kako bi se očuvao njihov kvalitet, što takođe ima uticaj na završnu cenu.
„Hajde da vidimo po kojoj ceni mi proizvodimo malinu, ako imamo ovu cenu od 230 dinara, a možemo tražiti da ona bude i 1.000 dinara i neće proći (na tržištu), hajde da vidimo gde možemo da malo uštedimo, imali smo prošlu godinu gde su nam inputi (troškovi proizvodnje), bili jako veliki, ove godine se to polako vraća u neku svoju normalu“, zaključuje Rajić.
